Na konkurs za posao – bez imena i prezimena

1 / 2

Nije lako stiaei do razgovora sa poslodavcima

U Nema?koj veliki broj ljudi zbog druga?ijeg imena i prezimena, porekla ili pola, ne dobija šansu za zaposlenje, bez obzira na stru?ne kvalifikacije. Zato aee biti pokrenut projekat anonimnih prijava za posao.

Devetnaest procenata nema?kog stanovništva ?ine lica koja imaju inostrano poreklo. Manjine u Nema?koj ?esto su suo?ene sa borbom na tržištu rada. I, bez obzira na to što mnoge kompanije u svojoj poslovnoj politici isti?u i važnost razli?itosti me?u zaposlenima, poslodavci ?esto o tome koga aee zaposliti odlu?uju pod pritiskom predrasuda. Uskoro bi trebalo da po?ne sprovo?enje projekta anonimnih prijava za posao, kako se na osnovu imena ili mesta ro?enja ne bi veae u startu eliminisali kandidati za posao.

Osobe, koje nose prezime turskog porekla, prilikom konkurisanja za posao, u startu imaju 14 odsto manje šansi da budu pozvani na razgovor sa poslodavcem od konkurenata sa nema?kim prezimenom. O tome svedo?e podaci Savezne antidiskriminatorne agencije, u kojoj isti?u da su predrasude i nedovoljno dobar menadžment uzrok smanjenim moguaenostima pripadnika manjina da do?u do druge faze u procesu zapošljavanja – intervjua. Od njenog osnivanja, Agencija je primila više od deset hiljada žalbi zbog diskriminacije prilikom konkurisanja gra?ana za posao.

„Ova brojka nam govori da u nema?kom sistemu postoje znatne nepravilnosti. Možemo samo da pretpostavimo koliko još ima sli?nih slu?ajeva koji nisu ni prijavljeni“, upozorava Kristin Luders, direktorka berlinske Antidiskriminatorne agencije.

Podaci koji smanjuju šanse

Novi projekat koji je ova agencija pokrenula ima za cilj da testira spremnost domaaeih kompanija na diverzifikaciju zaposlenih, bez uvo?enja novih zakona. Pet velikih firmi, me?u kojima i „Proktor end gembel“ (Proctor & Gamble) i „Loreal“ (L'Oreal), prihvatile su da godinu dana selekciju vrše na osnovu anonimnih prijava za posao.

Ina?e, osim imena i prezimena i stru?nih kvalifikacija, prijave za posao u Nema?koj moraju da sadrže i podatke o nacionalnosti, bra?nom stanju, datumu ro?enja, kao i jednu fotografiju kandidata. Direktorka berlinske Antidiskriminatorne agencije, kaže da je takva praksa veae dugo prisutna, i da se nimalo nije menjala.

„?esto imamo situaciju u kojoj žena sa dvoje dece gotovo nikada ne bude pozvana na razgovor za posao. Ipak, mislim da Nema?ka ne sme da dozvoli da izgubi kvalitetnu radnu snagu. O tome nam svedo?i domaaea ekonomija“, smatra Luders.

Na sledeaeoj strani:

Promena imena ili promena prakse?

Na konkurs za posao – bez imena i prezimena

2 / 2

Promena imena ili promena prakse?

Loreal u?estvuje u poduhvatu

Agencija je pokrenula ovaj projekat u saradnji sa Institutom za studije rada u Bonu. U analizi Instituta se isti?e slu?aj kandidata sa titulom doktora u oblasti prirodnih nauka i zna?ajnim radnim iskustvom, koji je do sada bio odbijen 230 puta. To ga je nateralo da promeni li?ni potpis. Ime Ali, promenio je u Aleks, uz koje je dodao prezime svoje supruge.

„Osavremenjivanje procesa selekcije kandidata moglo bi da donese veliku korist Nema?koj. Moramo zato da prona?emo na?in da se izborimo sa diskriminacijom prilikom odabira kandidata na tržištu rada“, smatra Kristin Luders. Anonimne prijave za posao mogle bi da koriste marginalizovanim grupama na tržištu rada, a time „bismo bili u moguaenosti da rešimo i druge probleme“, kaže Luders.

U interesu i poslodavcima

Velike kompanije, poput kozmeti?ke kuaee „Loreal“, ulažu napor da kroz rad i svoje proizvode „izbrišu“ bilo kakve kulturne barijere me?u zaposlenima, ali i me?u potroša?ima, kaže Oliver Zontag, direktor ljudskih resursa te kompanije za Evropu.

„Zaista verujemo u raznovrsnost me?u zaposlenima. Smatramo da je to prednost i da poja?ava konkurenciju. Za nas aee uspeh u ovom projektu biti ako uspemo da izaberemo najtalentovanije kandidate tokom razgovora za posao, i pri tome po strani ostavimo pitanje ne?ijeg porekla.“

Zontag dodaje da su ovoj kompaniji potrebni ljudi iz raznoraznih oblasti i sa razli?itim profesionalnim kvalifikacijama, buduaei da njihovu radnu snagu u Nema?koj trenutno ?ine ljudi, pripadnici ?ak 33 razli?ite nacionalnosti.

Bez zakonskih obaveza

Antidiskriminatorna agencija iz Berlina nema nameru da se uklju?i u donošenje novih zakonskih mera koje bi kompanije obavezale da u?estvuju u ovom projektu. Kristin Luders kaže da je sve na dobrovoljnoj bazi. Ona dodaje da bi malim preduzeaeima ?ak možda bio i problem da garantuju anonimnost kandidata za posao.

„Ne želim da ovim projektom diktiram šta kompanije moraju da rade. Želim da ubedim ljude da u?estvuju. Mislim da bi na ovaj na?in mnogi ljudi kona?no mogli da dobiju prvu šansu, koju zbog predrasuda verovatno nikada ne bi imali. Anonimne prijave omoguaeavaju da se prilikom zapošljavanja jedino vodi ra?una o kvalifikacijama kandidata“, zaklju?uje Luders.

Projekat aee se sprovoditi tokom naredne jeseni, posle ?ega aee biti objavljen i zvani?an izveštaj. Ina?e, sli?ni projekti veae su aktuelni u Francuskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Sjedinjenim Ameri?kim Državama, u kojima tako?e živi veliki broj nacionalnih manjina.

Autori: Gerhard Šnajbel / Relja Božiae
Odg. urednik: Nemanja Rujeviae