Srbija je u 2009. godini dobila zna?ajnu podr?ku Evropske unije, kroz vizne olak?ice i odmrzavanje Prelaznog sporazuma, i napredovala na svom putu evrointegracija. Me?utim, ne bi trebalo izgubiti iz vida da se, me?u osnove kriterijume koje zemlja mora da ispuni kako bi pristupila zajednici evropskih zemalja, navode vladavina prva, demokratija i za?tita ljudskih prava.

Najnoviji izve?taj ?Hjuman rajts vo?a? (Human Rights Watch) ukazuje na izvestan raskorak koji se u celom regionu Zapadnog Balkana mo?e videti izme?u evropskih aspiracija i konkretnih poteza u pravcu za?tite ljudskih prava. Vanda Tro??inska, ispred te organizacije za za?titu ljudskih prva, za Doj?e vele ka?e:

?Stanje u oblasti ljudskih prava ima mogu?nost da pogura neku zemlju na njenom putu ka ?lanstvu u EU ili pak da je uspori. To je svakako jedno od klju?nih pitanja koje se prilikom integracija posmatra.?

Pravda za ?rtve mora biti prioritet svih

U svom poslednjem godi?njem izve?taju ?Hjuman rajts vo?? navodi da je Srbija, tokom 2009. godine, napravila napredak u oblastima vezanim za procesuiranje ratnih zlo?ina. S jedne strane pobolj?ana je saradnja s Me?unarodnim sudom, a i doma?e tu?ila?tvo bele?i progres u tom polju. Me?utim, i taj napredak se mora pobolj?ati, ka?e Tro??inska:

?Iako je to oblast u kojoj se, u odnosu na prethodnu, 2008. godinu napravio progres u Srbiji, i dalje dva begunca, me?u kojima i Ratko Mladi?, moraju biti prona?eni i izvedeni pred lice pravde.?

Tro??inska dodaje da pravda za sve ?rtve iz ratnih de?avanja na Balkanu mora biti prioritet vlasti u zemljama regiona, ali i Evropske unije.

Sloboda govora

Ako kritikuje? nisi patriota?

S druge strane, ?Hjuman rajts vo?? posebno je zabrinut za situaciju romske populacije u Srbiji. Prema njihovom izve?taju, Srbija trpi najve?i priliv deportovanih Roma iz Zapadne Evrope. Oni se, po povratku, u suo?avaju sa velikim siroma?tvom, u zemlji koja za njih nema na raspolaganju gotovo nikakvu pomo?. Isti?e se, tako?e, da je, ionako te?ka situacija romske populacije, naro?ito kriti?na na Kosovu.

Istovremeno, ?Hjuman rajts vo?? navodi da se i borci za ljudska prava, pripadnici nevladinih organizacija, kao i nezavisni novinari, tako?e mogu na?i u problemati?noj situaciji zbog svojih aktivnosti u Srbiji. Vanda Tro??inska obja?njava:

?To je slu?aj pogotovo u situaciji ako se oni usude da kritikuju osetljiva politi?ka pitanja. Tada bivaju optu?eni da nisu patriote i dobijaju pretnje.?

Iz ove me?unarodne organizacije za za?titu ljudskih prva isti?u da je odgovor srpskih vlasti u 2009. godini na pretnje na ra?un novinara bio br?i i adekvatniji nego ranije.