Deset godina kasnije Srbija je podnela kandidaturu za ?lanstvo u Evropskoj uniji, ima demokratsku vladu i predsednika, ukinute vize za Evropu, i procenu da se jo? uvek nije oslobodila nacionalizma.
?ivimo u posledicama nacionalizma
Ostaci nekog radikalnog nacionalizma iz devedesetih godina jo? uvek postoje u Srbiji, ka?e za Doj?e vele Andrej Nosov iz Inicijative mladih za ljudska prava. Ali, nacionalizam danas vi?e nije pokreta? negativnih pojava u dru?tvu i kod politi?ke elite:
Protesti u Beogradu tokom mandata Vojislava Kop?tunice
?Dakle, on jeste prisutan, on jeste deo nekog na?eg javnog mnjenja, i pre svega neki oblici, rekao bih, posledica takve nacionalisti?ke politike. Kao ?to su recimo ksenofobija, lo? odnos prema institucijama, ili prosto kao jedna kultura neka?njivosti koju vi ose?ate kod na?e politi?ke elite i institucija pre svega. U toj meri mi zapravo pre ?ivimo u posledicama nekakve nacionalisti?ke politike, nego ?to je ona danas glavna ideja vodilja koja pokre?e politi?ki ?ivot Srbije.?
Nacionalizam u defanzivi
Analiza stepena nacionalizma u Srbiji i njegovog uticaja na dru?tvo i demokratske procese, nalazi se u skoro svim godi?njim izve?tajima Helsin?kog odbora za ljudska prava u Srbiji. Predsednica tog odbora Sonja Biserko ka?e za Doj?e vele da je nacionalizam dostigao svoj maksimum tokom vladavine Vojislava Ko?tunice. Nakon izbora 2008. godine, Srbija, po njenim re?ima, ulazi u jednu sasvim druga?iju fazu:
??to ne zna?i da taj nacionalizam nije tu, ali se probija i neka druga orijentacija, i neka druga o?ekivanja kod gra?ana. I u tom smislu, dr?ava po prvi put poku?ava da nekako uvede red u taj op?ti haos, i u tu nasilni?ku sliku koju smo ?iveli toliko dugo, ?to je rezultat i te Milo?evi?eve politike. U poslednje dve-tri godine je tako do?lo do pomaka u nekim reformskim zahvatima, u vojsci i policiji, i sada, evo, kao najtvr?i orah se pojavljuje sudstvo, odnosno i sudstvo je do?lo na red za reformu uz velike otpore koji postoje.?
U nastavku: ? ? ?1 / 2
?
Ekonomska kriza dovela do otre?njenja
Predsednik Boris Tadi? podnosi zahtev za ?lanstvo Srbije u EU 22.12.2009. u Stokholmu
Svetska ekonomska kriza je tako?e uslovila srpski odmak od nacionalizma, isti?e Sonja Biserko, i na neki na?in dovela do otre?njenja. Iako otpori i dalje postoje, pribli?avanje Srbije Evropskoj uniji ipak pove?ava poverenje gra?ana prema me?unarodnoj zajednici, ka?e ona:
?Na neki na?in je to dovelo i do osve??enja, ne samo gra?ana nego i elite koja je za to odgovorna. Jer, pokazalo se da je Evropska unija alternativa koja ipak Srbiji nudi neka re?enja, i neku vrstu solidarnosti. To je prilika koju bi trebalo iskoristiti, jer sada?nja vlada suo?ava se sa ogromnom opstrukcijom koju sprovode neki konzervativni elementi srpskog dru?tva.?
Etni?ka distanca i etni?ka netrpeljivost vi?e se ne reflektuju kroz svakodnevne incidente, prime?uje Andrej Nosov. Ali, odnos prema drugima jo? uvek nije do kraja oslobo?en nacionalisti?kih primesa:
?Ja ?u vas samo podsetiti na ona istra?ivanja sa univerziteta o odnosu mladih ljudi, studenata, prema Albancima, Romima, ili recimo pripadnicima gej populacije. Ja to ne bih vezivao isklju?ivo za naciju, i za odnos prema nacijama, nego za tu jednu op?tu ksenofobiju i op?tu zatvorenost, koja je posledica celog sistema vrednosti u srpskom dru?tvu.?
Nasilje u Beogradu posle progla?enja nezavisnosti Kosova
Mladi ? izgubljeni u nacionalizmu?
Iako mnogi nade pola?u u mlade generacije, ne mo?e se zaboraviti ?injenica da su mladi u Srbiji u velikoj meri akteri negativnih trendova. Nasilje na ulicama i sportskim terenima, pretnje medijima, aktivno u?e??e u aktivnostima desni?arskih organizacija, idolopokloni?ki odnos prema ratnim zlo?incima, samo su neki od pokazatelja da mlade generacije zahtevaju dodatnu pa?nju. Andrej Nosov prime?uje da Srbija ima ?itavu seriju izgubljenih generacija, i da afirmacija evropskih vrednosti ?esto izgleda kao uzaludan posao:
?Znate, evropske vrednosti i pri?a o Evropi su kod nas kao neki ?gastarbajterski san?. Vrlo malo vi imate konkretnih stvari koje se ti?u Evrope, koje su tako uverljive i opipljive kao ?to je to verovanje u te heroje i idole. Dakle, nisu samo izgubljene one generacije koje su morale sa 20 ili 23 godine da idu da ratuju, ve? su to i ove sada?nje generacije koje prakti?no ne razumeju ?ta se dogodilo u pro?losti, i za?to nas ta Evropa i taj svet tako ne vole. I onda vam nacionalizam, Mladi?, verovanje u ratne heroje, Srpska napredna stranka, i takve stvari budu nekako prirodan odgovor na sva ta pitanja.?
Problemati?an odnos prema pro?losti
Utisak koji postoji na Zapadu da u Srbiji jo? uvek postoji hiper-nacionalizam, odnosi se, pre svega, na odnos prema pro?losti i ratnim zlo?inima, smatra Nosov. Takav odnos zapravo ote?ava saradnju sa susednim zemljama, i predstavlja uto?i?te nacionalisti?kih snaga.
Su?tinski je, ka?e on, glavni oslonac nacionalizma jo? uvek u politi?kim partijama, koje i dalje nisu reformisane. Sa druge strane, kao neka vrsta podr?ke, su srpska Crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, i ?itav jedan javni prostor u kome se Srbija vidi kao jedina ?rtva u biv?oj Jugoslaviji.
Info Sajta
cao.
•