Tokom pro?le godine u Nema?koj su otkrivene falsifikovane nov?anice u vrednosti od tri miliona i 100 hiljada evra. ?teta je manja nego 2008. godine, kada je iznosila tri i po miliona evra ? onaj ko primi falsifikovanu nov?anicu mo?e da je ?uva za uspomenu, jer niko ne nadokna?uje ?tetu.

Ina?e, pro?le godine je ?teta bila manja, ali je pove?an broj falsifikovanih nov?anica za 28 procenata. Rajner Elm iz Savezne banke obja?njava kako je mogu?e da ima vi?e falsifikovanih nov?anica, a ?teta je manja:

?Stvar je u tome ?to su falsifikatori odustali od nov?anica ve?e vrednosti i falsifikuju? se uglavnom one od 50 i 20 evra. Dakle, potrebno je vi?e komada da bi se ostvarila dobit koja se ostvaruje sa manjim brojem nov?anica od sto i vi?e evra?.

?ak 49 odsto falsifikovanih nov?anica je od 50 evra, 28 procenata od 20. ?Falsifikuje se ?ak i kovani novac ? naj?e??e od dva evra.

Falsifikati sti?u iz Srbije, Bugarske, Italije?

Polovina falsifikata je u apoenu od 50 evra, a proizvodi se i la?ni kovani novac

Elm ka?e da nije ta?no da se u vremenima krize vi?e falsifikuje, u vremenima privrednog uspona manje. Uspeh falsifikatora zavisi pre svega od efikasnosti policije:

?Proteklih godina, pre svega 2004, imali smo veoma aktivnu grupu falsifikatora sa Baltika koja je novac prebacivala u Nema?ku. Policiji je 2005. uspelo da otkrije ?etiri mre?e za rasturanje novca, a policija u inostranstvu otkrila je radionice za izradu la?nog novca. Posle toga prepolovljen je broj falsifikovanih nov?anica, mada u poslednje vreme koli?ina ponovo raste?, ka?e Elm.

I sada se la?ni novac ?tampa pre svega u inostranstvu, dok se u Nema?koj rastura. Pro?le godine la?ni evri stizali su pre svega iz Italije, ?panije, Srbije i Bugarske ? tamo su otkrivene prese, boje i specijalni papir. Ina?e, Nema?ka u EU nije centar distribucije la?nog novca ? ovde se na 10 hiljada stanovnika otkriva ?est falsifikata, evropski prosek je 27.