Tadi? je naveo da se nikada nije dogodilo u istoriji podno?enja kandidatura da su sve zemlje ?lanice s istim nivoom odobravanja prihvatile ne?iju kandidaturu.?"Mi to ni danas ne o?ekujemo, ali imamo izuzetno partnerske i otvorene odnose ?ak i s onim zemljama koje su pokazivale blagu rezervu prema podno?enju kandidature", izjavio je predsednik Srbije.

On je dodao da "ogromna ve?ina, 95 odsto zemalja ?lanica podsti?u Srbiju da podnese kandidaturu i Italija je jedna od njih, koje ohrabruju Srbiju da ide dalje ka evropskim integracijama". Tadi? smatra da je to korisno i za partnere u Fijatu, kao i za sve druge zemlje koje ?ele da investiraju u Srbiji.

"I ova odluka o potpisivanju aneksa sporazuma s Fijatom o plasmanu 100 miliona evra u srpsku ekonomiju dolazi samo nekoliko dana po odmrzavanju prelaznog sporazuma koji defini?e na?e trgovinske odnose?sa zemljama EU i uspostavljanja prvi put u na?oj istoriji ugovorni odnos sa EU", rekao je Tadi?

O?ekuju se?dodatne investicije

Tadi? je objasnio da taj sporazum ne mo?e biti jednostrano raskinut, i da defini?e na?in na koji proizvodi iz Srbije idu na tr?i?te EU i obratno.?"To je veliki uspeh i zbog toga ja o?ekujem i dodatne investicije u narednom periodu", rekao je Tadi?.

Tadi? je dodao da se vidi simboli?ki kraj krize, ali da niko ne mo?e kazati da ?e biti lako i jednostavno jer ?e biti te?ko?a i naredne godine. Predsednik Srbije je ocenio da se stvarni izlazak iz krize i sna?an rast doma?e privrede mo?e o?ekivati 2011. godine.

"Mi imamo mnogo manju recesiju nego ve?ina evropskih zemalja, a me?u retkim smo zemljama za koje se u narednoj godinu predvi?a rast ekonomije od 1,5 do 2 odsto, podignut je na? kreditni rejting", rekao je Tadi?.

Tadi? tvrdi da Srbija mora da sprovodi duboke i te?ke reforme na razli?itim mestima u dru?tvu navode?i da su one potrebne i u administraciji, Vladi, opoziciji, politi?kim partijama, na radnim mestima, prosveti, zdravstvu, ?kolstvu.

Samo na taj na?in ?e biti podignut standard i biti ubrzan putu EU, rekao je predsednik Srbije.

Bringeus: EU od Srbije o?ekuje reforme i progres

Ambasador ?vedske u Srbiji Krister Bringeus izjavio je da nema dobrog ili lo?eg trenutka u procesu priklju?enja Evropskoj uniji, navode?i da su bitne reforme i da EU od Srbije o?ekuje progres u ovim oblastima.?"?vedska je pozdravila kandidaturu jer se pokazalo da je Srbija napredovala, pre svega u reformama i saradnji sa Ha?kim tribunalom", rekao je Bringeus za beogradsku Politiku.

On je naveo da je Beograd u ?vedskom predsedavanju video pravo vreme za kandidaturu, i naglasio du procesu priklju?enja nema dobrog ili lo?eg trenutka nego da su bitne "reforme i uvo?enje evropskih standarda".

"Najva?nije oblasti na kojima unija insistira su vladavina prava, borba protiv korupcije i re?avanje ekolo?kih problema. Samo Srbija odre?uje brzinu svog pridru?ivanja EU", istakao je Bringeus.

On je ocenio da to ?to Prelazni sporazum sa Srbijom jo? nije ratifikovan ne predstavlja veliku prepreku na putu za Brisel. "Proces ratifikacije je dug, ?P treba da potvrdi svih 27 zemalja EU i to mo?e da traje dve godine. Drugim re?ima, neratifikovan ?P nije problem, ali nagla?avam da se od Srbije i dalje o?ekuju reforme kao i saradnja sa Hagom", dodao je Bringeus.

Postupak kandidature zasniva se na tome da se kandidatura podnosi Savetu ministara Evropske unije, koji tu molbu prosle?uju Evropskoj komisiji. Komisija zahteva od zemlje koja je podnela kandidaturu, da odgovori na veliki broj pitanja i ako su odgovori zadovoljavaju?i, onda se postupak uva?ava.

Vi?i nau?ni istra?iva? nema?kog Instituta za me?unarodne odnose i bezbednost Du?an Relji? za Doj?e vele obja?njava kako je vlada Srbije o?igledno postigla neku vrstu saglasnosti oko podno?enja kandidature sa ?vedskom i ?panijom, kao trenutnim i budu?im predsedavaju?im Evropske unije. On smatra da ni jedna od zemalja ?lanica ne?e biti protiv ulaska Srbije u EU, ali...

?Postoji ne?to drugo. Slovena?ki predsednik vlade Borut Pahor nedavno je izjavio da unutar Unije postoji pre?utna saglasnost ve?ine zemalja da bi posle prijema Hrvatske i Islanda trebalo da usledi jedno razdoblje u kome bi EU trebalo da se pozabavi izgradnjom i ja?anjem unutra?njih institucija i da tek onda nastavi sa pro?irenjem. To ne zna?i da postoji bilo kakva na?elna spremnost da se odbije kandidatura Bosne, ili Srbije, ili bilo koga drugog.?

Novih uslovljavanja ne?e biti

Relji? ka?e da su unutra?nja pravila i zakon EU slo?eniji i razvijeniji danas, nego ?to su bili pre desetak godina, kada je bio poslednji krug prijema zemalja u EU. To mo?e znatno da uspori prijem Srbije u ?lanstvo EU. Ni?ta manje zna?ajan je i kvalitet pravnih, ekonomskih i politi?kih odnosa unutar same zemlje. Ipak, Relji? smatra da novih uslovljavanja za prijem Srbije u EU ne?e biti:

?Mislim da za Srbiju ne mogu biti postavljeni novi uslovi, koji proizilaze iz pravnog fundusa EU, iz onoga ?to se zove zajedni?ko pravo. Me?utim, postoji jedno drugo pitanje, a to je, pre svega, da li ?e Srbija uspeti da zavr?i postupak oko ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru?ivanju EU. Taj sporazum jo? nisu po?ele da ratifikuju zemlje EU, jer je postojalo veliko protivljenje Holandije, dokle god biv?i komandant Vojske bosanskih Srba Ratko Mladi? ne bude uhap?en. I dalje ne postoji saglasnost izme?u Holandije i ostalih zemalja da taj proces ratifikacije treba da po?ne i ostaje da se vidi da li ?e se to dogoditi negde u toku narednog polugodi?ta.?

Utica?e i odluka u Hagu

Ono ?to ?e svakako zna?ajno uticati na kandidaturu Srbije za ?lanstvo jeste odluka Me?unarodnog suda pravde u Hagu o tome da li je odluka vlasti u Pri?tini da proglase nezavisnost Kosova bila u skladu sa me?unarodnim pravom, ili ne, ka?e Relji? i dodaje:

?Bez obzira na to kakva bude ta odluka, ona ?e ponovo izazvati politi?ke razmirice i su?eljavanja izme?u onih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i onih koje nisu. Kada bude do?ao taj trenutak, kada ?e EU tra?iti od Srbije da odgovori na tih ?uvenih 3000 pitanja, ?iji su odgovori neophodni da bi se ta kandidatura uva?ila, onda ?e da se postavi pitanje gde su granice Srbije. Za 22 zemlje Srbija je ona dr?ava u ?ijem sastavu nije Kosovo, a za 5 drugih zemalja EU Srbija i te kako u svom sastavu ima Kosovo. Samim tim, tu se nagove?tava pravni i politi?ki problem koji ?e zahtevati nov pristup i sa strane EU i sa strane Srbije.?

Kontekst ?irenja EU je sada slo?eniji nego ikada, kako zbog odnosa unutar EU, tako i zbog specifi?nosti zemalja koje sada zahtevaju ulazak u Uniju. Du?an Relji? obja?njava da je za Evropsku uniju problem integracije zemalja takozvanog Zapadnog Balkana neraskidivo vezan za problem ulaska Turske u EU:

?Mislim da kod jednog broja zemalja postoji ?elja da se barem malo uspori pribli?avanje Zapadnog Balkana, da bi se odgodilo to mnogo ve?e pitanje, a to je da li ?e jednog dana Turska biti ?lanica EU.?

Tadi? predao zahtev

Predsednik Srbije Boris Tadi? predao je danas u Stokholmu zahtev za kandidaturu Srbije za ?lanstvo u Evropskoj uniji. Tadi? je zahtev za kandidaturu predao ?vedskom premijeru Frederiku Rejnfeltu ?ija zemlja do 1. januara 2010. predsedava Evropskoj uniji.

Na predlog Saveta za evropske integracije, Vlada Srbije je 19. decembra donela odluku da podnese zahtev za kandidaturu za ?lanstvo u EU.

Srbija bi u EU - sa ili bez Kosova?

?

Predsednik Tadi? i premijer Cvetkovi?

Predsednik Srbije Boris Tadi? je i zvani?no danas, 22.12. predao zahtev Srbije za ?lanstvo u Evropskoj uniji, premijeru ?vedske Frederiku Rajnfeltu, ?ija zemlja predsedava trenutno predsedava EU.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, za Doj?e vele obja?njava kako je Srbija odlukom da u ovoj godini podnese aplikaciju za ?lanstvo u EU pokazala veliku politi?ku hrabrost i usmerenost ka budu?nosti:

 

?Odlu?nost da se podnese aplikacija jo? ove godine, ja smatram kao me?unarodnu obavezu za br?e i odlu?nije politi?ke i ekonomske reforme, koje su preduslov za kandidaturu i ?lanstvo u EU. Molba za status kandidata je samo jedan korak na dugom putu pribli?avanja, koja zahteva mnogo daljih, odlu?nih, odgovornih, zahtevnih i hrabrih koraka. Sama vladaju?a ve?ina, na putu ka Evropskoj uniji, nikako nije dovoljna i potreban je mnogo ?iri politi?ki konsenzus.?

 

Pitanje Kosova klju?no!

 

Pribli?avanje Srbije Evropskoj uniji i dalji pregovara?ki proces zahtevaju potpuno suo?avanje sa svim izazovima budu?nosti i ne dozvoljavaju izbegavanje tabu tema, tvrdi Kacin i dodaje da ?e re?avanje problema Kosova biti klju?no za nastavak evro integracija Srbije:

 

?Srbija mora jednostavno odgovoriti i na pitanje svoje povr?ine, i na pitanje broja stanovnika. Ja imam utisak da Srbija ?eli u Evropsku uniju, ali bez Kosova - to ne ?eli. Svima je jasno da Kosovo danas nije spremno da postane deo EU i Srbija mora odlu?iti pod kojim uslovima ?eli da nastavi taj put pribli?avanja i priklju?ivanja EU. Ja sam izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i to ?to ?u sada re?i nije provokacija. Ja sam odgovoran samo za Srbiju bez Kosova. Svima mora biti jasno da taj Sporazum o stabilizaciji i pridru?ivanju va?i samo za tu Srbiju za koju sam ja odgovoran, ne va?i za Kosovo!?

 

I opet - saradnja sa Hagom

 

Slede?a prilika da se razmi?lja o procesu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru?ivanju bi?e sredinom slede?e godine, nakon novog izve?taja Ser?a Bramerca o saradnji Srbije sa sudom u Hagu. Kacin jo? dodaje da na putu Srbije ka EU, nisu samo Had?i? i Mladi?:

 

?Mislim da se ne radi samo o tome. Srbija mora, u me?uvremenu, poja?ati borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, mora uspe?no reformisati pravosu?e, mora osna?iti vladavinu prava i razviti medijske slobode. S takvim koracima bi Srbija kona?no mogla postati motor pribli?avanja Zapadnog Balkana EU.?

 

Na pitanje da li postoji pre?utna saglasnost unutar EU o tome da nakon eventualnog prijema Hrvatske i Islanda, treba usporiti nova pro?irenja Unije, Kacin ka?e:

 

?Mislim da je prerano dati takvu procenu. Sve zavisi od toga koliko brzo, uporno i kvalitetno Srbija bude napredovala.?