PRESS ISTRA?UJE... SECESIONIZAM: RASPAD SFRJ, KOSOVO, CRNA GORA, STATUT VOJVODINE...

Neka se pripremi: Sand?ak

Iako je secesionizam u Novom Pazaru prethodnih godina primiren, politi?ke tenzije oko statuta Vojvodine i najavljeni povratak Turske na Balkan kao da ponovo otvaraju ovo pitanje

Dugo najavljena regionalizacija Srbije i politi?ke tenzije nastale oko statuta Vojvodine, po ?starom dobrom obi?aju" mogli bi da izazovu lanac autonoma?kih te?nji u drugim krajevima na?e zemlje, a pre svega u Sand?aku, koji je bio zapaljivo podru?je tokom protekle dve decenije.

Iako je secesionizam u Sand?aku prethodnih godina primiren, pre svega zbog o?trih sukoba dve bo?nja?ke stranke predvo?ene Sulejmanom Ugljaninom i Rasimom Ljaji?em, nedavno ?aktiviranje" u tamo?njoj javnosti muslimanskog zlo?inca iz Drugog svetskog rata A?ifa Had?iahmetovi?a, kao i izjave turskih diplomata koje najavljuju neku vrstu obnove Otomanske imperije mogu da otvore pitanje kakva je politi?ka budu?nost Sand?aka.

Srbi razgra?uju Srbiju

Da me?u srpskim politi?arima u Sand?aku postoji strah da ?e se obnoviti neka vrsta autonoma?tva u Sand?aku za Press potvr?uje Milan Veselinovi?, lider Srpske liste na prethodnim lokalnim izborima u Novom Pazaru. On ka?e da se ve? u ideji da Sand?ak bude ekonomska regija krije ideja formiranja nove politi?ke oblasti.

- Nije mi jasno ?ta se jo? ho?e, kada ve? postoji Univerzitet u Novom Pazaru, Bo?njaci imaju pravo na zastavu i na jezik. Posle slu?aja statuta Vojvodine, koji se ovde vidi kao da Srbi razgra?uju Srbiju, potpuno je logi?no da se i u Ra?koj oblasti jave ambicije u tom pravcu da se dobije administrativni centar, ?to je za?etak jedne autonomije. Ovde ve? postoji trend iseljavanja Srba prema unutra?njosti, pre svega iz Tutina i Sjenice, gde je jako malo Srba. Cilj je, dakle, stvaranje politi?ke oblasti koju ?e oni da zovu Sand?ak - ka?e Veselinovi?.

Na? sagovornik isti?e da te te?nje ka stvaranju politi?ke oblasti dokazuje i sve ve?e prisustvo Turske u Sand?aku.

- Sve je vi?e Turaka, daju se neki sumnjivi krediti. Nije slu?ajno ?to se ba? u ovom trenutku otvorila pri?a o rehabilitaciji A?if efendije. Kako mi da gledamo na pri?u o rehabilitaciji zlo?inca zbog koga nema srpske ku?e koja nije zavijena u crno tokom Drugog svetskog rata - pita Veselinovi?.

Policija u novom pazaru uglavnom ?titi muslimane od muslimana...?U San?aku je sve naizgled mirno

S druge strane, Mirsad ?erlek, doskora?nji gradona?elnik Novog Pazara, koji je nedavno najavio formiranje nove stranke, koja ?e, prema njegovim re?ima, ponuditi ?tre?i put" gra?anima Sand?aka, za Press ka?e da ?e se zalagati da Sand?ak postane region jer je to u interesu svih naroda koji ?ive na tom podru?ju.

- Takva inicijativa se ne sme posmatrati u kontekstu ambicija koje su postojale devedesetih godina, kada se govorilo o republici Sand?ak. To je re?nik pro?losti. Potrebno je formirati isklju?ivo ekonomski region sa centrom u Novom Pazaru, ali sa idejom da tu budu i Ra?ka, Priboj, Nova Varo?, mesta u kojima su gra?ani srpske nacionalnosti ve?ina, pa da se na taj na?in zajedno borimo protiv ekonomske krize - tvrdi ?erlek.

On isti?e da u Sand?aku ne postoji opasnost od me?unacionalnih sukoba, pre svega imaju?i u vidu da su i dosada?nje politi?ke tenzije bile interbo?nja?kog karaktera.

Povratak Turske

- Politi?ke tenzije u Sand?aku su u poslednjih godinu dana relaksirane, pre svega zbog te?ke ekonomske situacije. Mi u Sand?aku imamo 22.000 nezaposlenih. To je nateralo ljude da zrelije razmi?ljaju. Od politi?ara tra?e ekonomski program, a ne pri?e o podelama i nacionalizmu - ka?e ?erlek.

Bratislav Gruba?i?, politi?ki analiti?ar, ka?e da ne treba tra?iti direktnu analogiju izme?u slu?ajeva Sand?aka i Vojvodine jer je vojvo?ansko pitanje unutarstrana?ko pitanje vladaju?eg DS-a.

- Dve najja?e bo?nja?ke stranke su trenutno sasvim dobro integrisane u vlast. Me?utim, ?to zemlja vi?e propada ekonomski i socijalno, tu se otvara prostor da se u Sand?aku pojave razne autonoma?ke tendencije i otvaranje pri?a iz pro?losti. Kada u dr?avi vlada siroma?tvo, svako ?e gledati kako da pobegne. Pitanje je ko bi bio sto?er okupljanja tog poja?anog bo?nja?kog nacionalizma. Ne treba zaboraviti da postoji sna?na islamska zajednica koja je lojalna Sarajevu - ka?e Gruba?i?.

On isti?e da ?e u Sand?aku zna?ajan faktor predstavljati sve ja?a turska diplomatska inicijativa na Balkanu, kao i da ne treba zaboraviti da je nedavno u Sarajevu turski ministar spoljnih poslova Davutoglu odr?ao govor u kom je podsetio na istorijska prava Turske na podru?ju Balkana.

- U Turskoj, koja ima sve manje ?anse da u?e u EU, sasvim je sigurno da ?e se da se javi evro-skepticizam dok ?e, sa druge strane, da rastu ose?anja prema nekada?njoj turskoj imperiji. A Turska ima veliki uticaj na Sand?ak koliko i na Bosnu. U Turskoj ima vi?e stotina hiljada ljudi koji su tamo oti?li iz Sand?aka posle Drugog svetskog rata. I Sulejman Ugljanin se krio u Turskoj u Milo?evi?evo vreme. Njihov ministar je uticao na sand?a?ke lidere da se priklju?e ovoj vladi. Ne verujem da ?e Turska da ohrabruje autonomiju u ovom trenutku. Ali, ako ?emo da budemo malo cini?ni, vide?emo da smo statut dobili nakon Tadi?eve predsedni?ke posete Ma?arskoj, gde je sa njihovim predsednikom otvorio potpuno nejasne specijalne dr?avne komisije da se istra?uju neki zlo?ini, iako je u na?im odnosima sa Ma?arskom gotovo sve bilo jasno. Posle posete turskog predsednika Beogradu i jednog zapaljivog govora njihovog ministra spoljnih poslova u Sarajevu, ?ovek mora da se zapita kakav rezultat mo?e da bude u Sand?aku - ka?e Gruba?i?.

Ljude danas zanima posao...?Rasim Ljaji?

RASIM LJAJI? ZA PRESS

Pitanje autonomije vratilo samo bi nas u devedesete

BEOGRAD - Pitanje autonomije Sand?aka vratilo bi nas u devedesete, kada je vladao taj verbalni radikalizam, kada su se tra?ili autonomija, republika, dr?ava... Kada sam govorio protiv toga, stavljali su me na stub srama, okarakterisali kao izdajnika, ali pokazalo se da smo bili u pravu, ka?e za Press Rasim Ljaji?, ministar za rad i najpopularniji bo?nja?ki politi?ar.

- To pitanje mo?e se postaviti isklju?ivo u okviru op?te decentralizacije Srbije. Sve ostalo bi bila potpuna besmislica, potpuno nerazumno i pre svega kontraproduktivno. Tu, najpre, mislim da bi bilo kontraproduktivno za ljude koji ?ive u Sand?aku - obja?njava Rasim Ljaji?.

Otvorile su se, ipak, stare rane. Pokre?e se pitanje rehabilitacije zlo?inaca iz Drugog svetskog rata. Kako to mo?e uticati na politi?ku budu?nost Sand?aka?

- Mislite na rehabilitaciju A?if efendije. Svako revidiranje istorije predstavlja vra?anje u to vreme. Ako neko ?eli dobro Sand?aku, a nema za cilj neko dnevno politikanstvo, onda ?e taj govoriti isklju?ivo o ekonomskom oporavku. To je pitanje budu?nosti Sand?aka, politi?ke i svake druge. Mi moramo realno da se borimo za razvoj infrastrukture u Sand?aku kako ne bi dolazilo do iseljavanja ljudi i uru?avanja prirodnih potencijala Sand?aka. Zato se i borimo za izgradnju autoputa preko Sand?aka i za razvoj malih i srednjih preduze?a. To treba da bude ta budu?nost o kojoj govorimo.

Ali Novi Pazar i Sand?ak su godinama duboko politi?ki podeljeni. Mislite da postoji politi?ka zrelost da bi se ceo region okrenuo ekonomskom razvoju?

- ?ini mi se da je Novi Pazar svakim danom sve zreliji. Mi smo sa ovom pri?om pobedili na lokalnim izborima u Sand?aku. Ljudima je va?no od ?ega ?e da ?ive. Ko obezbedi ljudima da imaju normalan posao, da deca mogu normalno da ?alju u ?kolu, taj ?e dobijati izbore. Sve je manje onih kojima trebaju velike nacionalne ideologije.

A kako ocenjujete odnos Beograda prema Novom Pazaru?

- Mi ne mo?emo da popravimo za dve godine ne?to ?to se lo?e radilo pedeset godina ranije. Ali, ?injenica je da postoje politi?ari iz Sand?aka koji su u Vladi. Imamo i ljude koji sede u Skup?tini, tako da imamo i realnu mogu?nost da se borimo za ekonomski razvoj na?eg kraja.