Helsin?ki odbor kritikuje odnos srbijanskih vlasti prema Bo?njacima
Helsin?ki odbor u svom septembarskom biltenu o stanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji kritikuje odnos vlasti prema Bo?njacima i Islamskoj zajednici otkrivaju?i na vrlo profesionalan na?in pozadinu napada i prirodu pritisaka na muslimane u Srbiji.
Septembarski bilten Helsin?kog odbora vam prenosimo u cjelosti ( i na na?in na koji je pisan bez ijedne promjene npr. promejna ekavice u (i)jekavicu i tome sli?no).
Sand?ak: Neumitna radikalizacija
Sand?ak, deo Srbije na trome?i sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, gde ?ivi najve?i broj bo?nja?ke manjine u Srbiji, vi?e od dve decenije je na udaru dr?avne represivne politike koja je imala za cilj minimiziranje te manjine. Odnos prema islamu i Muslimanima u Jugoslaviji po?eo je da se zao?trava i dobija neprijateljski przvuk jo? osamdesetih godina, kada srpska elita pokre?e kampanju protiv Muslimana i iznosi tezu o ?islamskom fundamentalizmu koji preti da uni?ti Ju?goslaviju?. To je bila priprema za genocid u BiH, ?ije su posledice osetili i Bo?njaci u Sand?aku. Odnos prema muslimanima nije se su?tinski promenio, ali se pod pritiskom evropskih organizacija kao ?to su Savet Evrope, OEBS i EU, dr?ava uzdr?ava od otvorene represije. Me?utim, dr?ava sada primenjuje druge metode kao ?to su kriminalizacija pojedinaca ili grupa (vehabije), ali pre svega kroz konstantno podrivanje Islamske zajednice kao jedine institucije koju Bo?njaci imaju, ina?e od klju?nog zna?aja za njihov identitet.
Zna?aj Islamske zajednice za Bo?njake je izraz potrebe za religijom koja doprinosi ja?anju vlastitiog identiteta i doprinosi integraciji dru?tva. Potreba za ja?anjem identiteta je razumljiva i kao odgovor na dugogodi?nju diskriminaciju i nevidljivost, te policijski teror, otmice i likvidacije tokom rata u Bosni i Hercegovini. Islamska zajednica je tako?e, klju?na identitetska matrica za bo?nja?ku zajednicu u odsustvu drugih institucija. Zbog toga je i bila na udaru Beograda i beogradskih ?slu?bi?, sve s ciljem da se temeljno destabilizuje. To je dovelo do cepanja Islamske zajednice i stvaranje tenzije unutar bo?nja?ke zajednice ?to mo?e, ako zatreba, da se brzo pretvori u kriznu ta?ku.
Bo?nja?ka nacionalna manjina u Sand?aku ve? du?e vreme je u ?i?i javnosti zbog tzv. sukoba u Islamskoj zajednici, ali i ruvaliteta dve lokalne politi?ke partije, odnosno njihovih lidera Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljaji?a. To je impliciralo i sukob na liniji Ministarstva vera i Islamske zajednice u Srbiji na ?elu sa Muamerom Zukorli?em.
Poseta reisululeme Mustafe Ceri?a
Doga?aji koji su prethodili pomirenju dva lidera, u Sand?aku su iskristalisali probleme ovog regiona. Re? je o poseti vrhovnog poglavara muslimana u BiH reisululeme Mustafe Ceri?a i spre?avanje vlasti da odr?i skup u Tutinu gde bi Ceri? govorio na glavnom gradskom trgu, kao i razmena o?trih optu?bi izme?u Ministarstva vera i IZ u Srbiji.
Poseta Mustafe Ceri?a bila je povod da se Adem Zilki?, ina?e bez ve?e podr?ke u Sand?aku ali s podr?kom Beograda, pismom obrati Rijasetu IZ u BiH u kojem najo?trije osu?uje najavu dolaska bosanskog reisa Mustafe Ceri?a. Zbog toga, kako se isti?e, ?to je ?doprineo produbljivanju podela u Islamskoj zajednici, a naro?ito me?u sand?a?kim Bo?njacima?. Njegov boravak, ka?e se dalje, nije po?eljan u Sand?aku, jer ?nije u interesu mira me?u vernicima?. Vlada Republike Srbije samo se nadovezala na ovo pismo sli?nom izjavom ministra vera Bogoljuba ?ijakovi?a, ali i odlukom lokalne vlasti u Tutinu koja je zabranila najavljeni skup.
Zilki? je takoñe zatra?io od dr?ave da uhapsi Zukorli?a i da zabrani ?bilo kakav skup i obra?anje na otvorenom prilikom dolaska Ceri?a?.
lokalne vlasti u Tutinu koja je zabranila najavljeni skup.
Poglavar IZ u BiH reis Ceri? je prilikom svoje posete Sand?aku istakao da je ?Sarajevo duhovni centar svih Bo?njaka?. Ceri? je tako?e ukazao na kr?enja prava muslimana, ?to je Ministarstvo vera ocenilo kao ?neosnovane i drske?. Zukorli? je istako alarmantne ?injenice koje govore o diskriminaciji Bo?njaka ? u lokalnoj policiji je zaposleno je oko 80 odsto gra?ana srpske nacionalnosti i to u gradovima gde ima vi?e od 85 odsto Bo?njaka. Sli?na je situacija i u sudstvu i drugim dr?avnim institucijama.
Deklaracija o ljudskim i verskim pravima Bo?njaka u Srbiji
U skladu sa iznetim podacima o kr?enju ljudskih i verskih prava Bo?njaka, usvojena je Deklaracija o ljudskim i verskim pravima Bo?njaka u Srbiji 4. jula 2007. Podr?ku su, me?utim, uskratile obe politi?ke stranke, i SDP i SDA. U Deklaraciji se, izme?u ostalog, zahteva ?od bo?nja?kih predstavnika u Parlamentu i Vladi Republike Srbije
neprihvatanje daljeg administrativnog raspar?avanja regije Sand?ak?. Ovo pitanje je od izuzetnog zna?aja za razvoj Sand?aka, jer je podeljen na dve administrativne jedinice koje su vezane za dva razli?ita regiona. Ideja je bila da se onemogu?i da Bo?njaci postanu etni?ka ve?ina u Sand?aku. Zato je za Bo?njake va?no kako ?e se odvijati najavljeni proces regionalizacije Srbije i da li ?e, kada bude okon?an, omogu?iti da svih 6 gradova koji ?ine oblast srbijanskog dela Sand?aka budu zajedno
kao jedna regionalna celina. Branko Ru?i?, predsednik Izvr?nog odbora Socijalisti?ke partije Srbije je poru?io da ne?e biti etni?kih regiona: ?Oni koji se tome nadaju, grdno su se prevarili. Svi gra?ani Srbije imaju ravnopravan status, ali niko ne treba da o?ekuje da ?e zbog toga ?to je nacionalna manjina mo?i da napravi etni?ki homogen region?. Dejan Jovanovi?, dr?avni sekretar u Ministarstvu ekonomije, poru?io je da
?e Vlada Srbije uredbom ta?no precizirati koje op?tine ?e pripasti kom regionu: ?
Zavod za statistiku ?e na osnovu stru?nih kriterijuma sa?initi predlog. To su kvantitativni kriterijumi koji se odnose na broj stanovnika i kvlitativni koji se ti?u razvijenosti neke op?tine. U svakom slu?aju, takvi kriterijumi koriste se i u Evropskoj uniji?. Specijalna izvestiteljka UN za slobodu veroispovesti Asma Jahangir
ocenila je da Srbija mora jo? da radi na ostvarivanju slobode veroispovesti. Prilikom posete Srbiji posetila je nekoliko vi?enacionalnih podru?ja gde je, kako je rekla, stekla i pozitivne, ali i negativne utiske. ?Svesna sam bolne pro?losti regiona i patnje kroz koje su gra?ani Srbije i drugi ljudi u regionu pro?li tokom sukoba i ratova. Znam i da su, na?alost, i verska ube?enja doprinela tim konfliktima. Na sre?u, ?ini se da se Srbija opredelila za demokratske procese i da ?e u okviru tih procesa jednu od klju?nih uloga imati unapreñenje slobode veroispovesti?.
Izno?enje tvrdnji o kr?enju ljudskih prava muslimana u Srbiji, Darko Tanaskovi?, poznati beogradski islamolog i ?lan svojevremene Komisije za istinu Vojislava Ko?tunice, tuma?i kao ?sra?unato podgrevanje kampanje o navodnom kr?enju prava muslimana u Srbiji?, ?to, smatra on, ?ne mo?e bitnije uticati na politi?ko opredeljivanje muslimanskih dr?ava, premda ?e neke sporadi?ne nepovoljne efekte sigurno imati. Te?ko je zamisliti da to mo?e biti u stvarnom interesu muslimana koji ?ive u Srbiji, aliovda?nji protagonisti radikalizacije i internacionalizacije ?muslimanskog pitanja? o?igledno rezonuju u skladu s poznatom devizom ??to gore, to bolje?.
Reakcije na Ceri?evu posetu
Adem Zilki? je posetu bosanskohercegova?kogreisa ul uleme stavio u kontekst Ceri?eve ambicije da uz pomo? Zukorli?a postane muftija evropski, ?to bi Zukorli?a promovisalo u muftiju za ceo Balkan. Tako?e, isti?e da Islamska zajednica u Srbiji nije autonomna ve? je ogranak zajednice iz BiH, ?to po njemu, ?Albance u Srbiji i ostale muslimane (koji nisu Bo?njaci), prinu?uje da se ve?u nacionalnim principom za Sarajevo?. Na ove optu?be nadovezao se i ministarstvo vera Republike Srbije. U svom saop?tenju optu?ili su Ceri?a da je ?podr?avao i secesiju Kosova i Metohije?, te da javnost, stoga, ?opravdano postavlja pitanje da li reis Ceri? preti Republici Srbiji ratnim obra?unom po bosanskom ili kosovskom scenariju?. Nisu izostale reakcije opozicionih partija i nacionalisti?kih krugova ? u ?emu je klju?nu ulogu imao Darko Tanaskovi?. Tanaskovi? je ocenio da je Ceri?eva poseta bila potrebna muftiji Muameru Zukorli?u kako bi Beogradu, ali i muslimanima koji u Srbiji ne priznaju njegovo vo?stvo, uputio poruke ?eminentno politi?ke i primetno manje takti?ki formulisane od reisovih?. Tanaskovi? ina?e smatra da je islam religija koja nije spremna na kompromise, za razliku od hri??anstva, te da je pravi dijalog izme?u hri??ana i muslimana prakti?no nemogu?, upravo zbog toga ?to jedna strana, kroz istoriju, pristaje na kompromise, dok druga ne odustaje od rigidnog stava.
Posetu turskog ministra spoljnih poslova ne tuma?i kao pozitivnu jer interesi Turske na Balkanu nisu ba? u saglasnosti sa na?im interesima: ?Mo?emo se podsetiti da je Turska me?u prvima priznala Kosovo?. ?to se ti?e prava muslimana, smatra da, ne samo da se ona ne kr?e ve? da prema muslimanima, odnosno Bo?njacima u Srbiji, postoji ?samo pozitivna diskriminacija, u smislu primene najvi?ih standarda po?tovanja svih njihovih manjinskih prava?. Ceri?evu delatnost Tanaskovi? ocenjuje slede?im re?ima: ??udilo bi me, da bi politi?ki ume?an kombinator, kakav je Ceri?, mogao sebi da dozvoli da upravo u trenutku kad poku?ava da ?to ?vr??e ve?e svoj ?amac uz ameri?ki brod, otvoreno podr?i vehabije u BiH. ?ta bi mu rekli, na primer, jevrejski i ameri?ki u?esnici nedavnog skupa u Parizu, posve?enog negovanju se?anja na
holokaust, gde je bio specijalni gost i po ko zna koji put propagandno kapitalizovao srebreni?ku nesre?u?? U dnevnim listovima su dominirale hu?ka?ke poruke i naslovi: ?Gost iz Bosne sva?a Muslimane? , ?Tutin na buretu baruta? , ?Ratni hu?ka?i? , ?Ceri? ?iri versku mr?nju? , i sl. List Kurir je 27. maja objavio tekst pod naslovom ?Bure baruta? u kome navodi procene bezbednosnih stru?njaka i BIA: ?Bezbednosni stru?njaci ocenjuju da nam preti opasnost od pripadnika radikalnog islamisti?kog pokreta koji vrbuju mlade muslimane za samoubila?ke akcije, a koji su posebno stacionirani u Sand?aku. Direktor BIA Sa?a Vukadinovi? prilikom predstavljanja godi?njeg izve?taja BIA primetio je blisku saradnju islamisti?kih pokreta Sand?aku?.
Predsednik skup?tinskog odbora za bezbednost Dragan Todorovi? (poslanik
Srpske radikalne stranke) je ocenio da se na osnovu izve?taja BIA ?mo?e zaklju?iti
da oni znaju ?ta se sve tamo de?ava. Neki doga?aji, za koje pretpostavljam da
?e se desiti, izvan su kontrole BIA, jer mi vi?e nemamo slu?be koje se bave za?titom dr?ave. One su od 2001. potpuno razorene. Ra?ka oblast mo?e biti popri?te nemilih doga?aja i mislim da ?e se to desiti pod dirigentskom palicom SAD i EU?. DSS je izjavila da u Sand?aku, naro?ito posle izjava Muamera Zukorli?a, mo?e do?i do radikalizacije situacije: ?O?igledno je da se oni vi?e bave politikom nego verom.
Dr?ava mora odlu?no da reaguje ukoliko uvidi opasnost od sukoba?.
Neumitna radikalizacija Sand?aka
Muamer Zukorli?, lider IZ u Srbiji, istakao je i da ?nema nikakve dileme da
?e se situacija u Sand?aku radikalizovati?. Glas islama je tako?e izvestio o postojanju ?specijanog rata? sa Ministrastvom vera i o potrebi ?nacionalnog otpora? u Sand?aku. U Me?ihatu IZ u Srbiji navode: ?U situaciji kada zvani?ne vlasti ne po?tuju Ustav sopstvene dr?ave koji nam garantuje ravnopravnost, ne po?tuju Zakon o
crkvama i vjerskim zajednicama, ili ga pak selektivno primjenjuju, u trenutku kad na hiljade bo?nja?kih mladi?a i djevojaka ?eka posao na biroima rada, kada krivci za zlo?ine u ?trpcima i Sjeverinu jo? uvijek nisu ka?njeni, kada pod formom tzv. statisti?ke
regionalizacije treba da do?e do jo? jednog cijepanja regije Sand?ak i u trenutku kada aktuelni bo?nja?ki politi?ari za to i ne mare, kao logi?no, da ne ka?emo spasonosno, name?e se rje?enje formiranja Politi?kog savjeta Glavnog muftije koji bi prije svega
savjetodavno, logisti?ko-lobisti?ki, ali i vrlo konkretno i prakti?no pomogao u borbi protiv diskriminacije nad Bo?njacima, ali i u internacionalizaciji ovog pitanja?.
Odluku o formiranju politi?kog saveta mnogi su ocenili kao politil?ke ambicije muftije i kao izazivanje sukoba. Beogradski muftija Muhamed Jusufspahi?, izjavio je da ?muslimane Srbije objedinjuje i islam i Srbija. Muslimani ne smeju da idu protiv Srbije?. Esad D?ud?evi? (Bo?nja?ka demokratska stranka Sand?aka), pak, smatra da je neprimereno baviti se politikom ako ste verski poglavar.
Zaklju?ak
?estoke optu?be izme?u politi?kih i verskih lidera i namerno zanemarivanje ovog podru?ja od strane aktuelne vlasti dovelo je do internacionalizacije bo?nja?kog pitanja u Sand?aku. Osim toga, radikalizacija situacije u Bosni I Hercegovini neminovno ?e se
odraziti i na prilike u Sand?aku I na odnos dr?ave prema Bo?njacima u Srbiji. Prisustvo i inters brojnih me?unarodnih organizacija (OEBS, Savet Evrope, EU, meñunarodne i lokalne nevladine organizacije, te ambasade) jasno ukazuje da je
me?unarodne zajednice svesna mogu?nosti eskalacije nasilja i dalje radikalizacije. U istovremeno duboko povezanom i duboko podeljenom svetu, religija ima veoma va?nu ulogu, uklju?uju?i i njenu komunikativnu dimenziju, koja treba da sadr?i spremnost za dijalog. Temelj za dijalog bi bila univerzalna ljudska prava, po?tovanje ljudskog dostojanstva svakog pojedinca, tolerancija i po?tovanje razlika, suose?anje i ljudska solidarnost ? to su va?ne poruke koje su ukorenjene u svakoj religiji. Taj dijalog u Srbiji
jo? nije ni po?eo, ali nije ni puno odmakao u drugim dr?avama u regionu.
Opstajavanje na velikodr?avnom projektu odlo?ilo je proces konsolidacije Srbije kao dr?ave, odnosno proces nationbuildinga, ?to je jo? u toku. To zna?i da je i njen identitet jo? u procesu nastajanja. Srpska elita se i u postoktobarskoj (2000) fazi anga?ovala na stvaranju etni?ke dr?ave ?to je isklju?ilo sve manjine, pa i Bo?nja?ku. Meñutim, jo? uvek treba insistirati da se taj proces, dijalog i debata otvore i za druge.
AnaviSH 10/12/2019 08:34:44 Packers And Movers Bangalore Local Household Shifting Service, Get Free Best Price Quotes Local
https://packersmoversbangalore.in/
Novopazarski Sandžak, od turske rije?i Sancak, Sandžak, Санџак, naziv je za osmansku upravnu oblast, a izvorno znaaei bajrak (zastava), predstavlja podru?je koje se u užem smislu nalazi u Srbiji i Crnoj Gori,dok širi kontekst podrazumijeva dio Bosne i Hercegovine i Kosova. To je Sandzak
Info Sajta
Helsin?ki odbor u svom septembarskom biltenu o stanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji kritikuje odnos vlasti prema Bo?njacima i Islamskoj zajednici otkrivaju?i na vrlo profesionalan na?in pozadinu napada i prirodu pritisaka na muslimane u Srbiji. 
cao.
•