Srbija ove godine mora da vrati dug od skoro dve milijarde evra
Reprogramirani dugovi prema Pariskom klubu iznose 2,21 milijardu dolara, ove godine dospeva 197,3 miliona od ?ega je 88,45 miliona glavnica, a 108,85 miliona kamata. Londonski klub potra?uje 1,1 milijardu dolara, sada se pla?a samo kamata, a prva rata 2010. godine
Ukupan javni dug Republike Srbije iznosi ne?to manje od devet milijardi evra. Od toga su direktne obaveze Republike po osnovu unutra?njeg duga 3,2 milijarde evra i spoljnog duga od 4,76 milijarde evra, kao i indirektne obaveze Republike, vezane za izdate garancije javnim preduze?ima i lokalnim samoupravama, koje iznose 963,8 miliona evra.
U strukturi unutra?njeg duga najve?i deo pripada obavezama dr?ave prema gra?anima, Narodnoj banci Srbije i poslovnim bankama po osnovu stare devizne ?tednje, a zatim i obavezama dr?ave po osnovu emitovanih kratkoro?nih hartija od vrednosti. U okviru spoljnog duga Srbija uglavnom ima povu?ene, a neotpla?ene zajmove me?unarodnim finansijskim institucijama - Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci, Banci za razvoj Saveta Evrope i obaveze servisiranja reprogramiranih dugova prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca.
Dr?ava je i garancije izdavala uglavnom ovim me?unarodnim finansijskim institucijama, kao i nekim bilateralnim kreditorima, a u korist velikih javnih preduze?a - Elektroprivrede Srbije, Elektromre?e Srbije, Puteva Srbije, ?eleznica Srbije, Aerodroma ?Nikola Tesla" i lokalnih samouprava - gradova (Beograd, Novi Sad, Ni?, Kragujevac, Subotica) za finansiranje kapitalnih projekata iz oblasti energetike, infrastrukture, nabavke voznih sredstava, vodosnabdevanja i prerade otpadnih voda.
"Odnos na?eg ukupnog javnog duga i bruto doma?eg proizvoda za sada se nalazi u okviru sigurne zone i iznosi manje od 30 odsto, ?to Srbiju stavlja u red umereno zadu?enih zemalja u Evropi. Treba imati u vidu da Mastriht?ki kriterijum propisuje 60 odsto kao gornju granicu tolerancije koju je Evropska monetarna unija postavila, iako su neke od zemalja, ?lanica EMU navedeni limit probile, na primer kod Italije ovaj pokazatelj iznosi preko105 odsto, kod Gr?ke preko 90 odsto, Francuske skoro 70 odsto. Ipak, u narednom periodu mo?emo o?ekivati porast na?eg javnog duga, s obzirom na ve? ugovorene ili ?ak i skup?tinski ratifikovane zajmove sa me?unarodnim kreditorima, od kojih do sada nisu povu?ene kreditne tran?e ili od kojih se te tran?e povla?e po veoma usporenoj dinamici", ka?e Zoran ?irovi?, pomo?nik ministra za finansije.
Ako se uzme u obzir i revidirana projekcija, vezana za negativan realni rast BDP-a od dva odsto za ovu godinu, projektovan rebalansom bud?eta koga je usvojila Vlada, pokazatelj odnosa javnog duga u ukupnom BDP-u ?e se, prema ?irovi?evim re?ima, sigurno u izvesnoj meri pogor?avati.
Dugovi doma?im i inostranim kreditorima koji za naplatu dospevaju u ovoj godini iznose ukupno sa kamatom ne?to manje od 1,88 milijardi evra.
Ukupno stanje reprogramiranog duga prema dr?avama poveriocima u okviru Pariskog kluba iznosi ne?to vi?e od 2,21 milijardu dolara. Dospele rate po osnovu glavnice i kamate redovno se servisiraju svake godine u martu i septembru. Ove godine dospeva za pla?anje ukupno 197,3 miliona dolara od ?ega je 88,45 miliona dolara glavnica, a 108,85 miliona dolara kamata.
Ukupno stanje reprogramiranog duga prema poveriocima u okviru Londonskog kluba iznosi skoro 1,1 milijardu dolara. Dr?ava je 2005. godine emitovala dugoro?ne opozive obveznice, denominovane u dolarima, koje su listirane na Luksembur?koj berzi. Obveznice imaju fiksnu ?step-up" kamatnu stopu, koja iznosi 3,75 odsto do novembra 2009. godine, a zatim 6,75 odsto do isteka roka dospe?a, odnosno do novembra 2024. godine. Kamata se pla?a svakog 1. maja i 1. novembra u godini, s tim da je prvi datum pla?anja glavnice 1. maj 2010. godine. Ove godine dospevaju za pla?anje obaveze po osnovu kamate u ukupnom iznosu od 40,34 miliona dolara.
"Dr?ava je po?etkom pro?le godine razmatrala mogu?nost da izvr?i prevremeni otkup jednog broja emitovanih obveznica, ?ime je ?elela da po?alje poruku inostranim investitorima da veruje u svoje vrednosne papire, a tako?e i da umanji deo kamatnih obaveza pre datuma skoka kuponske stope. U tom smislu, vo?eni su razgovori sa vi?e stranih investicionih banaka koje su imale najvi?e iskustva u sli?nim poslovima u drugim zemljama u regionu. Na?alost, tada?nji vrlo nepovoljni uslovi na me?unarodnom finansijskom tr?i?tu, kao i izostanak planiranih prihoda od privatizacije, uticali su na odlaganje realizacije ove dobre zamisli", ka?e ?irovi?.
S obzirom na to da je izgradnja putne i ?elezni?ke trase Koridora 10 definisana kao apsolutni nacionalni infrastrukturni prioritet, formiran je pul me?unarodnih kreditora, gde u?estvuju Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.
"Kada je re? o izgradnji putne mre?e, planirano je da Svetska banka u?estvuje sa 388 miliona dolara, EBRD sa 150 miliona evra, a EIB dva puta po 300 miliona evra i to za izgradnju putnih pravaca Ni?-Dimitrovgrad i Leskovac-Pre?evo. Pregovori sa Svetskom bankom trebalo je da budu odr?ani pro?le nedelje, ali su odlo?eni za po?etak maja zbog prethodnog re?avanja odre?enih kompleksnih ekolo?kih pitanja. Po okon?anju pregovora sa Svetskom bankom, pokrenu?emo pregovore sa ostala dva ino-kreditora. Finansijski uslovi zajmova za izgradnju Koridora 10 bi?e u skladu sa op?tim uslovima pod kojima ove me?unarodne finansijske institucije plasiraju kapital, s tim da ?e srpska strana insistirati na du?im periodima trajanja kredita i du?im grejs-periodima", navodi ?irovi?.
Ono ?to je, po njegovim re?ima, posebno zna?ajno za uspe?nu realizaciju ovog projekta jeste da je, i pored evidentne restriktivnosti i rebalansa bud?eta, pove?ano u?e??e bud?etskih sredstava za izgradnju Koridora 10. "Neophodno je da se pregovori sa sva tri strana kreditora ?to pre zavr?e, potpi?u sporazumi i ratifikuju zajmovi. Ovoga puta ne smemo sebi dozvoliti luksuz da mesecima ?ekamo na skup?tinsku ratifikaciju, jer Srbija svoj glavni putni pravac mora da zavr?i do 2011. godine. U suprotnom, Rumunija i Bugarska stekle bi ogromnu prednost preusmeravaju?i glavni deo tranzitnog saobra?aja preko alternativnog Koridora 4", ka?e ?irovi?.
Kinezi zainteresovani da kreditiraju most Zemun - Bor?a
Srbija u relativno maloj meri koristi sredstva stranih vlada, iako je po pravilu, re? o kreditima sa visokim stepenom koncesionalnosti. "U najskorije vreme mo?emo o?ekivati da Skup?tina ratifikuje Program finansijske saradnje sa ?panijom, vredan 45 miliona evra, koji predstavlja krovni sporazum na osnovu koga ?e se zaklju?ivati pojedina?ni kreditni aran?mani po veoma povoljnim uslovima. Od ukupne sume, 37 miliona evra bi?e namenjeno za "?eleznice Srbije", uglavnom za nabavku voznih sredstava, dok ?e preostalih osam miliona evra, najverovatnije biti usmereno u projekte iz sektora zdravstva ili sektora vodosnabdevanja", podvukao je ?irovi?.
Uskoro bi, prema njegovim re?ima, trebalo da zapo?nu pregovori u vezi kredita Vlade Italije, vrednog 30 miliona evra, namenjenog za pomo? malim i srednjim preduze?ima preko doma?eg bankarskog sektora i podr?ku lokalnom razvoju kroz lokalna komunalna preduze?a. Na?a zemlja, dodao je on, ve? koristi jedan kredit Vlade Italije za razvoj privatnog sektora.
U poslednje vreme, kako isti?e ?irovi?, bilo je izvesnih kontakata sa kineskim kreditorima i privrednicima, koji su veoma zainteresovani za finansiranje radova na izgradnji mosta Zemun-Bor?a, projekta vrednog, po prvim procenama, preko 200 miliona evra. "Ovaj projekat je, me?utim, tek u inicijalnoj fazi i ostaje mno?tvo pitanja koja treba re?iti pre nego ?to se pristupi zvani?nim pregovorima sa predstavnicima kineske strane. A to je usvajanje detaljnog urbanisti?kog plana za taj deo grada, kao i pokretanje pitanja eksproprijacije zemlji?ta", navodi ?irovi?.
Akica_u 18/07/2009 16:23:45
Malo zanimlivo koliko se uzimalo od svake drzave po svetu tih kredita i kako stoji u tom zadnem novinarskom clanku.Svi krediti uzimati se svode kao za pomoc,razvoj gradova,opstina firmi.Ali naprotiv od tolike sume kreditnoga novca nema tih tacnih podataka i dokaza, koliko se ulozilo novca u svemu tome a koliko ne i pitanje je to gde su sve te pare od tih kredita.Godina se uzimalo kredita a samo moguce 1 deo novca je ulozen za sandzak i negove potrebe pomoci i izgradni,a naravno svi narodi u nasoj drzavi moraju vracat te kredite.A mnogo je vise zanimlivo tolike pare su se uzimela ,a radnicima skoro u svakojoj firmi plate se ne isplacuju i na taj nacin jos gore kasnenjem plata firme su duzne svakom radniku vise ne isplacenih mesecnih plata.
AnaviSH 10/12/2019 08:34:44 Packers And Movers Bangalore Local Household Shifting Service, Get Free Best Price Quotes Local
https://packersmoversbangalore.in/
Novopazarski Sandžak, od turske rije?i Sancak, Sandžak, Санџак, naziv je za osmansku upravnu oblast, a izvorno znaaei bajrak (zastava), predstavlja podru?je koje se u užem smislu nalazi u Srbiji i Crnoj Gori,dok širi kontekst podrazumijeva dio Bosne i Hercegovine i Kosova. To je Sandzak
Info Sajta
cao.
•