Minimiziranje po?injenih ratnih zlo?ina, nepoznavanje konteksta, dodvoravanje ?patriotskoj? javnosti i nerazumevanje potrebe ?rtava da iznesu nepravdu zajedni?ki su imenitelj svih su?enja za ratne zlo?ine pred Specijalnim sudom za ratne zlo?ine u Beogradu, ka?e u intervjuu za e-novine Nata?a Kandi?, izvr?na direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo.
O ponovljenim slu?ajevima i novim saznanjima o dr?avnim zlo?inima Republike Srbije Nata?a Kandi? konstatuje da u obnovljenom procesu Ov?ara, su?enju za svirepu likvidaciju 192 civila hrvatske nacionalnosti na poljoprivrednom dobru pored Vukovara, u novembru 1991, posle tri godine imamo ponovljeno su?enje, ali sve ?to je ve?e uradilo isto je kao i ranije. Sli?no je, ka?e na?a sagovornica, i u slu?ajevima Podujevo i Suva Reka.
?To dodatno utvr?uje ?injenicu da je Vrhovni sud bio politi?ki motivisan kada je donosio svoju presudu. U slu?aju, pak, Suva Reka svedoci, dvojica policajaca, otkrivaju u?e??e lokalne policije i pomo?nika komandanta ?andarmerije. U dokaznom postupku saslu?ano je oko sto svedoka, pripadnika ?andarmerije, lokalne policije i Srba iz Suve Reke, a op?ti zaklju?ak je da svi svedoci na najstravi?niji na?in slikaju srpskog ?oveka, gra?anina koji ?ivi sa drugima, Srbina sa Kosova koji na kraju mora da napusti Kosovo. I, uop?te, slika taj na? srpski mentalitet na najstravi?niji na?in. Svi Srbi iz Suve Reke koji su svedo?ili, izuzev jednog, pokazali su stravi?nu nezainteresovanost i ravnodu?nost prema patnjama Albanaca iz Suve Reke, prema stradanju ?ena i dece. Svi su oni govorili da ih nije zanimalo ?ta se doga?a sa Albancima, gotovo kao po nekom uslovnom refleksu. Najva?nije je to na koji na?in ti ljudi pokazuju svoju bezose?ajnost, bezdu?nost. A onda se vidi i to da sud nema veliki interes da ispituje pripadnika Posebnih jedinica policije ? da se, jednostavno, ne bi ?irila pri?a o tome ?ta je po?injeno na Kosovu. Me?u onima koji iz PJP dolaze da svedo?e ima jako mnogo drugih koji bi trebalo da budu podvrgnuti istrazi, jer ima ozbiljnih indicija da su neki od njih ume?ani u te?ke zlo?ine. To sve pokazuje da Sudsko ve?e ne vlada svim ?injenicama o doga?ajima na Kosovu, ?injenicom da se ubistva koja su se dogodila 26. marta te?ko mogu odvojiti od ubistava od 25. marta 1999. Da je sve to ?injeno po istom planu, po istoj naredbi i da ne mogu da budu zanemareni oni koji su ubijeni prethodnog dana, iako se toliko puta u toku dokaznog postupka sve preplitalo?, ka?e Nata?a Kandi?.
Ona isti?e da je Fond uspeo da dovede pre?ivele sa Kosova, koji su se striktno dr?ali ?injenica, a ??ak je ponekad bilo i opravdanja za ubice?. ?ulo se i da ?mo?da oni ne bi to u?inili da im nije nare?eno?. To je bilo u?asno te?ko, da ?rtve pokazuju razumevanje prema onima koji su po?inili naju?asnije zlo?ine, konstatuje Nata?a Kandi?.
Nova su?enja po pravilima dr?ave Srbije
*Fond ima iskustva u tome, budu?i da je dovodio svedoke na su?enja za ratne zlo?ine u Suvoj Reci i na Ov?ari kod Vukovara?
Fond je obezbedio prvu saradnju i sa Tu?ila?tvom i Ministarstvom pravde Hrvatske. Rezultat je svedo?enje pred Specijalnim sudom u Beogradu. To smo u?inili u slu?ajevima Podujevo, Suva Reka, ?korpioni, Fond je omogu?io da se ?uje glas ?rtava. Imaju?i ulogu u obezbe?ivanju svedoka i zastupanju ?rtava, videli smo koliko je ta regionalna uloga va?na. Vidimo ?ta se doga?a kada svedo?e o?te?eni i ?rtve. Naravno, predsedavaju?i ve?a uvek tra?e od njih da se kre?u u okvirima optu?nice. Moglo se videti da se ?rtve ose?aju o?te?enim zbog toga ?to nemaju priliku da ispri?aju sve ?to im se dogodilo. Vidi se njihova jaka potreba da govore javno, da izgovore tu u?asnu bujicu potiskivane patnje koja ih pritiska. I do?li smo do zaklju?ka da im treba stvoriti javnu platformu da govore o ratnim zlo?inima i da to bude slu?ano.
Priznati ?rtve genocida
Nijedno izvinjenje ne?e imati zna?aj dok se o zlo?inima ne progovori na ?injeni?ni na?in. Postoji presuda Me?unarodnog suda pravde koja od Srbije zahteva ne samo hap?enje ha?kih optu?enika nego i javno priznanje onoga ?to se dogodilo. Moramo priznati ?ta se doga?alo u vreme Milo?evi?eve vlasti. Nijedno izvinjenje nema nikakvu vrednost dok se ne priznaju ?rtve genocida u Srebrenici. Zato ?to se zna da su u genocidu u Srebrenici u?estvovali vojska i policija iz Srbije. I to se mora priznati. Dok se ne prizna, izvinjenja nemaju nikakav zna?aj. Treba da se priznaju ?rtve genocida i da se usvoji 11. jul kao datum se?anja na ?rtve genocida u Srebrenici. To bi bio po?etak ne?ega ?to je izgradnja zajedni?kog istorijskog pam?enja.
*?ta su donela ?nova? su?enja za ratne zlo?ine, Ov?ara, Podujevo, Suva Reka?
Va?no je da su sve dr?ave biv?e Jugoslavije regovale na pritisak me?unarodne zajednice za zatvaranje Ha?kog trbunala, odnosno da organizuju nacionalna su?enja za ratne zlo?ine. To je va?an odgovor dr?ava regiona na ono ?to se doga?alo u pro?losti. Me?utim, pokazuje se da postoji veliki broj problema koji poti?u od nedostatka politi?ke volje dr?ava da daju podatke i ?injenice o ratnim zlo?inima. Imamo nekoliko su?enja, u jednom se sudi aktivnim policajcima, u slu?aju Lovas, i aktivnom oficiru i rezervistima, pripadnicima Vojske Jugoslavije. Ali nemamo nijedno va?no su?enje o ratnim zlo?inma u Bosni koje dokazuje da je to bilo organizovano u Srbiji. Jer, nijedan masovni ratni zlo?in u Bosni i Hercegovini ne bi se dogodio da nije bilo plana, organizacije i jakog u?e??a institucija iz Srbije.
*Nema optu?nice koja to sadr?i?
Nema, zato ?to u Srbiji postoji politi?ka saglasnost da su zlo?ini bili incidenti i da ?e se svi procesuirati. Ali da dr?ava, institucije, s tim nemaju veze.
*Vidite li takav kontinuitet za?tite dr?avnih institucija od Milo?ev?a do danas?
U vreme Milo?evi?a bilo je samo jedno skaredno su?enje za zlo?ine formacije ??uta osa? u Zvorniku i to niko nije hteo da prati zato ?to je to bilo izrugivanje ?rtvama. Danas, ipak, imamo su?enja i na njima se sudi za individualnu krivicu. U takvim su?enima nema utvr?ivanja konteksta, a u kontekstu se vidi dr?avna, institucionalna odgovornost. I tu imamo sukob izme?u zvani?nog pristupa, gde bi dr?ava da se sve posmatra kao incident, makar se sudilo i za velike masovne zlo?ine, ali to se navodno dogodilo bez u?e??a dr?ave. I u svim procesima je vidljiv taj sukob izme?u tu?ila?tva i nas punomo?nika, jer mi smatramo da je vrlo va?no jasno utvrditi kontekst u kojem se prepoznaje ?ta se doga?alo. Nema masovnih zlo?ina bez u?e??a dr?ave, ?to se vidi. Ali sudije i sudovi su oprezni, da se ne ocrta taj kontekst i ne ogoli slika o tome ?ta se doga?alo. A onome ko analizira transkripte sa su?enja bilo bi jasno da nijedan masovni zlo?in nije mogao da se po?ini bez u?e??a dr?ave; da u njemu nisu u?estvovali policija Srbije i Vojska Jugoslavije, ili dobrovoljci Srpske radikalne stranke, koji su glavni akteri.
Pravosu?e ?titi dr?avu, a ne ?rtve
*Takav je slu?aj Podujevo, gde ve? imamo pravosna?nu presudu protiv pripadnika MUP-a Srbije?
Da, ali osu?en je samo jedan pripadnik i re?eno je da je to rezervni sastav, da je to incident. A da je, navodno, komanda Specijalne antiteroristi?ke jedinice, pod ?ijom su komandom bili po?inioci zlo?ina, odmah vratila taj deo jedinice i prijavila ih. ?ak je u jednom saop?tenju tu?ila?tvo, povodom pokretanja postupka protiv drugih pripadnika ?korpiona, potenciralo da su pripadnici SAJ spasavali ranjenu decu. Ta?no je da su odveli u bolnicu decu koja nisu bila ubijena, ali ista komanda SAJ posle dve nedelje vra?a istu jedinicu da obavlja navodne borbene zadatke na Kosovu. Nemamo ni u prvom, ni u sada?njem procesu nijednog pripadnika SAJ koji je imao zapovednu odgovorost. ?tavi?e, pripadnici SAJ se slave kao humani ljudi koji su odveli decu u bolnicu. Ne postavlja se pitanje kako komanda SAJ posle dve nedelje vra?a na Kosovo jednu kriminalnu grupu.
Proces za Ov?aru je prvi, prvostepena presuda je izre?ena 2006. I mislim da je bila pravi?na, rezultat dobro sprovedenog dokaznog postupka. Ukinuta je zato ?to se u praksi pokazuje da Vrhovni sud ne voli pravi?ne presude za ratne zlo?ine. On je ukinuo i presude i u slu?aju Sjeverin i u slu?aju Ov?ara, a i one su bile u skladu sa zakonom. Nisu bile nepravedne prema optu?enima, a mo?e se samo re?i da su malo pravde donele ?rtvama. Preciznije, donele su toliko pravde koliko presuda mo?e da donese. Me?utim, one su smetale sudijama Vrhovnog suda, koje radije ne bi uop?te sudile za ratne zlo?ine, nego bi ih ostavile u pro?losti, bez neke veze sa sada?njo??u i budu?no??u. Pokazuje se i da VSS reaguje tamo gde javnost reaguje, u procesima gde je bilo velikih propusta, kao u slu?aju ?korpioni.
Snimak zlo?ina ?korpiona objavljen je 1. juna 2005, a ubrzo je po?elo su?enje, zato ?to je re? o nepobitnom dokazu. Dali smo tu?ila?tvu sve podatke o po?iniocima, pohap?eni su nakon na?eg upozorenja 23. maja te godine. Rekli smo im da ?emo, ukoliko po?inioci ne budu pohap?eni do kraja juna, dati kasetu nekoj televiziji. Onda smo, nakon ?to je tu?ilac D?efri Najs 1. juna obelodanio deo snimka, istog dana prikazali ceo zapis. U tom postupku predsedavaju?a ve?a jako je vodila ra?una kako ?e da obrazlo?i presudu. Javnost nije mogla da razume za?to je jedan po?inilac oslobo?en, kao ni to za?to je jedan osu?en na samo pet godina, jer, navodno, nije pucao. A na snimku se jasno vidi da ?uva ?rtve i vodi razgovor sa najmla?im, koga pita da li je nekad bio sa devojkom. Prvi put je javnost jako reagovala na ?injenicu da je ta osoba blago ka?njena.
Vrhovni sud je u tom procesu ukinuo upravo taj deo presude koji se odnosi na ovog pripadnika ?korpiona i vratio na ponovno su?enje. Iz takve odluke mo?e se zaklju?iti da Vrhovni sud tra?i da ponovo budu izvedeni dokazi, sa prikrivenom porukom da treba da bude oslobo?en. Zapanjuju?e je i da kaznu jednom od po?inilaca koji je pucao smanjuju sa 20 na 15 godina. Ubici se smanji kazna, a na snimku se vidi da su svi po?inioci bez ikakvh emocija, bahato u?estvovali u tom ubijanju. Smanjuje se kazna onom koji je streljao decu, daje mu se mogu?nost da izdr?i kaznu (verovatno ne?e biti u zatvoru du?e od deset gdina), da bude slobodan. I po tome se vidi da je praksa VSS da preina?ava dobre presude prvostepenog ve?a Suda za ratne zlo?ine.
*Da li time ?ele da za?tite dr?avu?
?injenica je da postoji veliki obzir, ne dozvoljava se da se odslika institucionalna odgovornost, a to se vidi u svim p
Nijedan masovni zlo?in nije mogao da se po?ini bez u?e??a dr?ave: Nata?a Kandi?
PHOTO: DRAGAN KUJUND?I?
redmetima. Uvek se nagla?ava da je sve bilo incidentno. A kod zlo?ina na Kosovu je jasno da ih nije mogao po?initi niko osim vojske i policije i onih koji su bili pod njihovom kontrolom. Imamo bezna?ajan broj predmeta, a s druge strane stalno se pokazuje potreba da su ?rtve i Srbi. ?injenica je da tu?ila?tvo radi pod velikim politi?kim pritiskom i otuda ima malo ?rtava-svedoka na procesima protiv pripadnika biv?e Oslobodila?ke vojske Kosova. Imali smo dva takva predmeta, ali bez svedoka sa Kosova, zato ?to oni ne?e da dolaze. I ni?ta nije vredela na?a preporuka da tu?ila?tvo svoja saznanja i dokaze preda UNMIK-u, me?unarodnim sudijama. I da se kosovsko dru?tvo suo?i sa zlo?inima Oslobodila?ke vojske Kosova, ?ta su oni ?inili. Nijednom ovde tu?ila?tvo to nije prihvatilo, nego su uporno izdavali optu?nice nezavisno od toga da li je mogu?e dokazati optu?nicu i obezbediti zadovoljenje pravde.
Gde su posmrtni ostaci
*Problem nestalih zna?ajan je za utvr?ivanje prave istine o zlo?inima. Fond je radio i na popisivanju nestalih i istra?ivao okolnosti pod kojima su nestali?
Jo? uvek ima oko 1.500 Albanaca i pribli?no 450 Srba, Roma i drugih. Ima ozbiljnih indicija da su Srbi tajno prebacivani u Albaniju, da su tamo postojali objekti za njihovo zatvaranje, te da tamo postoje tajne masovne grobnice. Isto tako je izvesno da se posmrtni ostaci Albanaca negde nalaze. Znamo da je jedna hladnja?a isplivala iz jezera Peru?ac, kod Bajine Ba?te. Ali iz ispitivanja pripadnika policije saznajemo, postoji u zapisnicima sa njihovih saslu?anja, da su neki policajci tim telima stavljali kamen oko vrata, jer nisu znali ?ta da rade s njima. Samo da ih potope. Tako da se zna da nisu sve ?rtve izva?ene, nego da se jedan broj tela nalazi u tom jezeru, nikad nisu izva?ena. To imamo u na?im izve?tajima i svi ?ivimo sa istinom da su u jezeru Peru?ac posmrtni ostaci nestalih. Li?no sumnjam da se tamo u vodi nalaze tela Albanaca ubijenih u Kraljanima. Neka su na?ena ba? u tom jezeru ali nisu na?ena tela jo? oko 90 Albanaca ubijenih u tom selu Kraljane. To je zlo?in po?injen 4. aprila 1999, Abanci su proterani iz Kline, OVK im je rekla da ne idu prema ?akovici i da je bolje da svrate u neko selo. Oni su svratili u selo Kraljane, tu su bili policija i vojska, koje su najpre zadr?ale oko 500 mu?karaca, potom devedeset?estoricu, uglavnom mla?ih. U svedo?enjima se stalno pominje neki pukovnik Gruji?, njega pominju Albanci koji su bili u tom selu, a upu?eni su u Albaniju. Nijedan od njih se nije vratio, a tela nekoliko mla?ih Albanaca prona?ena su u masovnoj grobnici u Peru?cu kod Bajine Ba?te.
*Imate potvrdu i iz drugih izvora, organizacija sa Kosova?
Da, imamo potvrdu da su tela nekih Albanaca iz Kraljana na?ena kod Bajine Ba?te, u jezeru Peru?ac. Na osnovu toga je moja pretpostavka da se u jezeru Peru?ac nalaze tela ubijenih u selu Kraljane. A Dragan Karleu?a (kao zamenik na?elnika za borbu protiv organizovanog kriminala, penzionisan 2004, op. aut), u procesu Suva Reka, na moje pitanje da li u Srbiji ima jo? masovnih grobnica, rekao je da, budu?i da ima jo? 1.400-1.500 nestalih Albanaca, ?u Srbiji sigurno ima jo? masovnih grobnica?.
*Govorili ste o Ma?katici kod Surdulice, na jugu Srbije?
Naravno, tra?ili smo, u vreme dok je Predrag Markovi? bio predsednik Skup?tine Srbije, da se pokrene policijska istraga o spaljivanju tela u Ma?katici, a i da se tu?ila?tvo uklju?i. Ni?ta se nije dogodilo, iako se zna da su pripadnici leskova?ke Posebne jedinice policije vozili taj kamion sa telima do Ma?katice. Na?alost, ovde postoji saglasnost da se stavi ta?ka na masovne grobnice...
*Zavera ?utanja?
Da, ideja da se misli da Srbija mo?e u Evropu, a da ovde postoji ?utanje o masovnim grobnicama. A ima ih jo?, nije samo spaljivanje tela u Ma?katici. A pri tom imamo kao jedinu temu trgovinu ljudskim organima. ?to je, po mom mi?ljenju, pogre?an tu?ila?ki potez. Jer, ako nema posmrtnih ostataka 400 Srba i ima indicija da su oni tajno preba?eni u Albaniju, gde postoje neki tajni zatvori i tajne grobnice, treba istra?iti. Kao i to da ovde postoje masovne grobnice Albanaca. Moraju da se iznesu podaci, da se ka?e gde je jo? 1.400-1.500 Albanaca.
U Srbiji postoji politi?ka saglasnost da su zlo?ini bili incidenti
PHOTO: DRAGAN KUJUND?I?
*Da li se sve, kada je re? o nestalim Srbima i mogu?oj trgovini organima, svelo na ??utu ku?u??
Fond ima informacije da se vodi istraga o tajnim zatvorima i tajnim grobnicama. A kada je re? o trgovini ljudskim organima, mislim da je to kriminalni ?in koji do?e posle obavljenog ratnog zlo?ina. U ovom slu?aju, Tu?ila?tvo za ratne zlo?ine ?eli da napravi senzacionalisti?ku pri?u.To je potpuno pogre?no, jer oni ho?e da ka?u da se Oslobodila?ka vojska Kosova bavila trgovinom i ?inila krivi?na dela, kako bi zara?ivala, umesto da se bavi faktografijom i dokazuje da su nad Srbima po?injeni ratni zlo?ini.
*Ratni zlo?ini i Srbija danas: kakva su iskustva Fonda od osnivanja 1992, da li je srbijanska vlast uputila jasnu poruku osude i izvinjenja? Dve deklaracije u vezi sa osudom genocida u Srebrenici imamo u Skup?tini Srbije, ?ta bi trebalo da sadr?i ona koju bi prihvatio parlament?
Nijedno izvinjenje ne?e imati zna?aj dok se o zlo?inima ne progovori na ?injeni?ni na?in. Postoji presuda Me?unarodnog suda pravde koja od Srbije zahteva ne samo hap?enje ha?kih optu?enika nego i javno priznanje onoga ?to se dogodilo. Moramo priznati ?ta se doga?alo u vreme Milo?evi?eve vlasti. Nijedno izvinjenje nema nikakvu vrednost dok se ne priznaju ?rtve genocida u Srebrenici. Zato ?to se zna da su u genocidu u Srebrenici u?estvovali vojska i policija iz Srbije. I to se mora priznati. Dok se ne prizna, izvinjenja nemaju nikakav zna?aj. Treba da se priznaju ?rtve genocida i da se usvoji 11. jul kao datum se?anja na ?rtve genocida u Srebrenici. To bi bio po?etak ne?ega ?to je izgradnja zajedni?kog istorijskog pam?enja. Ovako, Srbija samo nastavlja politiku poricanja i prikrivanja koja nikako ne?e pomo?i tome da se pribli?i ure?enim dru?tvima.
*Grupa nevladinih organizacija iz regiona smatra da regionalna komisija treba da dovede do pravde za ?rtve?
Smatramo da na zajedni?kom slu?anju ?rtava i priznavanju zlo?ina treba da gradimo zajedni?ko istorijsko pam?enje. A to mo?e da bude i put da se do?e do novih podataka o zlo?inima, koji bi bili relevantni za pokretanje novih istraga i podizanje optu?nica. To regionalno telo bi se bavilo utvr?ivanjem ?injenica, ali i na?inom na koji ?e te ?injenice biti izre?ene. Oko toga postoji velika koalicija nevladinih organizacija u regionu i u slede?e dve godine sprove??emo veliku javnu raspravu unutar civilnih dru?tava. Poziva?emo organizacije koje se bave razvojem demokratije, udru?enja ?rtava, ali i pravnike, istori?are, sociologe, intelektualne elite koje se prema pro?losti odnose preko pisane re?i, a imaju vrlo malo kontakata sa ?rtvama.
AnaviSH 10/12/2019 08:34:44 Packers And Movers Bangalore Local Household Shifting Service, Get Free Best Price Quotes Local
https://packersmoversbangalore.in/
Novopazarski Sandžak, od turske rije?i Sancak, Sandžak, Санџак, naziv je za osmansku upravnu oblast, a izvorno znaaei bajrak (zastava), predstavlja podru?je koje se u užem smislu nalazi u Srbiji i Crnoj Gori,dok širi kontekst podrazumijeva dio Bosne i Hercegovine i Kosova. To je Sandzak
Info Sajta
cao.
•