Sonja Biserko, predsednica Helsin?kog odbora za ljudska prava u Srbiji, ponovo se na?la u ?i?i interesovanja srbijanske javnosti, nakon rasprave u Evropskom parlamentu o me?ukulturnom i regionalnom dijalogu na Zapadnom Balkanu, gde je konstatovala da je srpska politi?ka elita ?i dalje zarobljenik zatvorenosti u mitove velikosrpskog etnocentrizma, teorije ?rtve i zavere?, te da su ?neki ministri skloni da krivicu za sporo pridru?ivanje Evropi pripisuju neodlu?nosti partnera u Evropskoj uniji. U razgovoru za e-novine nagla?ava da srpska politi?ka elita nije postigla konsenzus o evropskim integracijama i da je na delu svojevrsna blokada procesa pridru?ivanja Evropi.
??inilo se da ?e, nakon hap?enja Radovana Karad?i?a, Srbija napraviti va?an iskorak, ali se ispostavilo da je na delu blokada, jer politi?ka elita uporno istrajava na iluziji da ?e njen velikodr?avni projekat, pre svega kada je re? o Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, uspeti.?
*?ta podrazumevate pod dr?avnim projektom?
Ideju koja ignori?e novu balkansku realnost ? da ?e se stvoriti me?unarodne okolnosti koje bi omogu?ile pripajanje Republike Srpske Srbiji, jer oni ?ine sve da bi dokazali da dr?ava koja je stvorena me?unarodnim sporazumima ne mo?e da funkcioni?e. A Kosovo dr?e kao jedan instrument da bi dobili RS ? jer, oni ne?e Kosovo, ho?e samo 12 posto teritorije Kosova. Vlast u Srbiji je na Kosovu napravila paralelne institucije ve? samim pozivom Srba da ne u?estvuju na izborima. Iz medija se vidi da Beograd ?eli podelu Kosova, to je rekao i predsednik Tadi?, pa se povukao. To je ideja ?itavog srpskog projekta, koja je na delu skoro 30 godina, da se amputira Kosovo, a uzmu zapadni delovi Bosne i Hercegovine i da se Srbija pomeri na severozapad. To je istina koja mora da se stalno ponavlja. Odjednom je ratna pro?lost stavljena ispod tepiha i iskopava se Drugi svetski rat i kada se do?e do ovakve rasprave, sve se posmatra u tom kontekstu. Ili, ?ak i u kontekstu Prvog svetskog rata. Po tome smo mi izgubili zato ?to smo uop?te u?li u Jugoslaviju, evo ?osi? je o tome dao onaj intervju, Nikola Pa?i? je ispao najve?i zlikovac, a od istog Dobrice ?osi?a je po?elo glorifikovanje Pa?i?a i Slobodana Milo?evi?a u isto vreme. Koga brine Kosovo
*Da li stranke bezrazlo?no stavljaju, recimo, kosovski problem u vrh svoje agende?
Manipuli?u i mislim da je to u raskoraku. Jer Tadi? je shvatio da na pri?i o Kosovu gubi izbore i potpisao je ugovor sa Fijatom na kojem ih je dobio. I napadan je u predizbornoj kampanji, a gra?ani nisu reagovali. I paljenje ambasada je neko drugi organitzovao. Imamo sve te manifestacije od priznanja Kosova, demonstracija, mitinga, reakcija, pretnje susedima koji priznaju Kosovo ? a 130 hiljada ljudi je ove godine oti?lo na letovanje u Dalmaciju. I niko ih ne?e zaustaviti. Ta fiksacija na dr?avnu ideju je pro?la kod obi?nog sveta, nema podr?ku, nema energije iz osamdesetih i devedesetih. Ali se dru?tvo u me?uvremenu kriminalizovalo, dr?avne institucije i dr?avni predstavnici su fokusirani na privatni interes, nema javnog interesa.
*Mislite, dakle, da je re? o antidejtonskom projektu?
Sve je antidejtonski projekat, politika protiv bilo kojeg sporazuma kojim su utvr?ene granice i odnosi u regionu, Ohridskog, Kumanovskog, Rezolucije 1244. Oni tra?e da se vrate dole, pa, ko ?e to da im dozvoli posle tako kratkog vremena, kada region jo? uvek nije stabilan.
*Vidite li neko re?enje, novu logi?nu politi?ku ideju u sada?njoj konstelaciji?
Ulazak u Evrozonu, jer ovih nekoliko dr?ava koje su najte?e pogo?ene krizom ve? dobijaju podr?ku Me?unarodnog monetarnog fonda i evropskih institucija da konsoliduju bankarski sistem, postoji neka solidarnost u tom sistemu. Srbija sa ovom pozicijom koju vlast naziva neutralnom ne mo?e da dobije ni?ta, ?ak ni vize. Srbija je zbog Kosova za Rusiju bila samo jedan instrument protiv Zapada, ali to se istro?ilo.
Rasplet u vezi sa EULEX-om je privremeno bio progla?en predsedni?kim izve?tajem, dakle, ne rezolucijom, nije toliko obavezuju?e, ali o?igledno je da ?e o svakoj ta?ki iz sporazuma morati ponovo da pregovaraju Srbi i Albanci. To je proces koji te?e i, o?igledno, nema velike opstrukcije u raspore?ivanju EULEX-a. I ta karta je potro?ena.
Vlast je otpisala Srbe u kosovskim enklavama
*Da li insistiranjem na ?est ta?aka vlast popravlja polo?aj Srba na Kosovu ili je re? o pukom ina?enju?
Te ta?ke su igra, Beograd je dokazao da ga ne zanimaju Srbi u enklavama, ali dr?i to pitanje otvorenim zbog ne?eg, ?ele da se nagode, a ne znamo oko ?ega. Evropska unija je nudila vlastima u Beogradu poziciju kandidata za prijem u ?lanstvo, a da nakon izru?enja Ratka Mladi?a u?e u EU br?e nego iko. Oni to ne?e.
*Sve vreme govorite ?oni?, sti?e se utisak da ne govorite samo o ljudima koji su na visokim dr?avnim funkcijama. Ko su ?oni??
Govorim o ?itavom tom bloku u kojem je i deo Srpske akademije nauka i umetnosti, penzionisani deo vojnog establi?menta, krugovi koji su napravili ratnu atmosferu i po?eli ratove i koji bi hteli da vode istu politiku i danas. I jasno je da oni ne?e u Evropu iz mnogo razloga. Recimo, otvara se konkurencija, treba da postoje neki standardi i neka pravila igre koja ovde niko ne po?tuje, jer se sve radi na burazerskom principu. Odugovla?enje u pribli?avanju Evropskoj uniji poni?tava i taj mali potencijal Srbije koji je su?tinski proevropski. I to je bila moja poruka u Evropskom parlamentu, da se ne razgovara samo sa vladom nego i sa ljudima koji su?tinski ?ele u EU. To su sindikati, preduzetnici u malim i srednjim preduze?ima, civilno dru?tvo ili njegovi delovi. Postoje ta?ke u dru?tvu koje mogu da se mobili?u za takvu opciju.
*Vidite li u vrhu vlasti izvesnu razli?itost, suprotne stavove, ili je ono o ?emu ste u Briselu govorili zajedni?ki imenitelj svim strankama?
Postoje neki delovi vlasti koji, pre svega iz ekonomskih razloga, vide Srbiju u EU, pre svega G17 plus, kao i deo Demokratske stranke. Ali, o?igledno je prisutna blokada u kojoj se Ratko Mladi? koristi kao instrument da se zaustave procesi integracije Srbije u Evropu.
*To je manifestacija, ali ?ta je su?tina. Dobar deo Demokratske stranke je u, kako ste rekli, ?mitovima etnocentrizma??
Da, nacionalisti. ?ta da radimo, to je nacionalizam koji se obnovio...
*Da li je to kontinuitet sa vladama Vojislava Ko?tunice?
Da, Vuk Jeremi? iz DS zagovara neutralnu Srbiju, on je vi?e Ko?tuni?in nego Tadi?ev, ne mo?e ?ovek da ih odvoji.
*Jeremi? je personifikacija politike koja ponavlja matricu da je Kosovo Srbija. ?ta za Srbiju zna?i toliko tro?enje vremena i novca?
Njih to ne zanima, oni procenjuju da je me?unarodni kontekst takav da mogu da isteraju svoje aspiracije u Bosni, da Crnu Goru, na dugom ?tapu, ali, ipak, mogu da vrate u ?okrilje matice?, njihove ?analize? govore da ?e Evropa da se raspadne, da ?e da u?u u Evropu pod svojim uslovima, a ne kako EU ka?e. Misle da ?e da uzmu pare, jer mi ionako ?ivimo od Evropske unije, sve ?to je posle 2000. obnovljeno, putevi, ?kole, bolnice, obnovljeno je sredstvima Evropske unije. Vlast ?ivi na cev?icu i ni?ta je drugo ne zanima.
Beograd generi?e probleme
Taj dr?avni koncept koji zagovaraju je centralisti?ki i on ?e pokidati i samu Srbiju, zato ?to je blokira. Prava ilustracija za to je situacija u vezi sa statutom Vojvodine, koji je minimalan i u skladu sa Ustavom iz 2006. A akademici se tome protive i pi?u peticiju. Oni se opiru svakoj inovaciji koja ide ka demokratizaciji i blokirali su celu zemlju. Beograd je postao problem za celu Srbiju i on, u stvari, generi?e jednu anomiju.
*Dakle, da li je u pravu Doris Pak koja ka?e da ste ?negativni??
Ja sam insistirala na ?injenici da su ratovi u biv?oj Jugoslaviji pripremljeni kroz kulturu i da je matrica ostala ista kao i u vreme Milo?evi?a, da su kultura i politika i dalje u simbioti?koj vezi. Da je i dalje dominantan model koji se zasniva na etnosu, ?to ?teti manjinama i regionu u celini. Da bi se pomogla druga?ija kulturna elita, neophodna je pomo? Evropske unije u stvaranju alternativne kulturne infrastrukture.
U celom regionu postoje takve alternativne komunikacije, pogotovu me?u mladim ljudima i to je potencijal za normalizaciju odnosa u celom regionu. Suo?avanje s pro?lo??u treba prebaciti u sferu kulture, jer je to jedini na?in na koji ga mladi ljudi prihvataju.
Na?i problemi su su?tinski mnogo dublji i postoji jedna struktura koja nije spremna za otvaranje. O?igledno se u?asno mu?i; znaju gde je Ratko Mladi?, ali se pravi opstrukcija unutar zemlje da se tamo ne bi i?lo. Sada se negira i genocid u Srebrenici i vlast ka?e da ?e istorija pokazati ?ta se, zapravo, desilo. I sva zbivanja u Hrvatskoj i Bosni stavljaju u kontekst 1945?95. Oni sada vi?e negiraju Srebrenicu, nego pre par godina. Govore samo o istoriji, koja istorija?! Pa, valjda mo?e i neko drugi ne?to da ka?e.
*Na takvoj se tezi temelje odnosi izme?u Srbije i Hrvatske i stalno se pominje Jasenovac?
To je jedna od ta?aka na kojoj su mobilisani Srbi u Hrvatskoj i Bosni, na broju ?rtava, na otkopavanju jama. Umesto da idemo dalje, vratili smo se u pro?lost, vlast je Srbe iz Krajine uni?tila, ?rtvovala, izvela na ledinu. Ipak, dogodilo se da su prilikom Vu?i?eve posete oni pokazali dozu politi?ke zrelosti, da se suprotstave takvoj vrsti manipulacije.
*Da li su odnosi Srbije i Hrvatske uistinu na tako niskom nivou kako ih predstavljaju visoki zvani?nici?
Na kulturnom i ekonomskom nivou oni su se pokrenuli i nisu vra?eni unazad, ali na politi?kom jesu. Po?imo od ove poslednje ?injenice da ambasadora u Hrvatskoj niko nije primio u opro?tajnu posetu. Postoji te?nja da se ne uva?ava nova realnost i da se ne uva?avaju granice, da se prostor Balkana dekomponuje.
*Gde su u ?itavoj pri?i ljudi na Kosovu; otvaraju se afere iz kojih vidimo ono ?to je godima bilo jasno, da dr?ava Srbija tamo finansira kormpirane udba?e i spava?e raznih sorti, a obi?an svet vidimo samo kao toplu ljudsku pri?u iz nemalterisanih ku?a i pri?e o deci koja idu u ?kolu u pratnji vojnika? I Helsin?ki odbor je imao ozbiljno istra?ivanje, da li se ne?to promenilo?
Njih ne zanimaju ljudi, ni Srbi, ni drugi, ve? samo teritorija, po bilo koju cenu. I to je pora?avaju?e. I nakon svih poraza, Dobrica ?osi? ka?e da nismo pora?eni jer smo dobili Republiku Srpsku, za koju je najvi?e zaslu?an Radovan Karad?i?. Na Kosovu 80 odsto Srba ?ivi u enklavama i oni se protive podeli Kosova. Tamo je prosek starosti ve?i od 50 godina i oni su ostavljeni na vetrometini, vlast o?ekuje da se oni tokom vremena ili isele ili izumru. Oni se vi?e ne ?ale na etni?ke incidente, vi?e se, u razgovorima koje smo imali sa njima, ?ale na Kosovsku Mitrovicu i Beograd. I pokazuje se da u toj manipulaciji sa dr?avnim parama oni nisu skoro ni?ta dobili, samo neku humanitarnu pomo?.
*Govorite o delu Kosova ju?nije od Ibra, ?ta je Odbor jo? saznao iz razgovora sa tamo?njim Srbima?
Ti ljudi ?ive tamo ve? deset godina od odlaska srpske dr?ave, od Kumanovskog sporazuma, i o?ito je da se ne?e iseljavati, mada neki imaju i takve namere, o?ekuju?i da mo?da prodaju zemlju, koja, zavisno od polo?aja, dobija na ceni, ako je, recimo, pored autoputa. O?igledno je, me?utim, da su na?li neki modus ?ivljenja sa Albancima, imaju ekonomske, neki i porodi?ne veze. Ali niko o tome ne govori i niko to ne isti?e u prvi plan, zato ?to je potrebna slika da Srbi i Albanci ne mogu zajedno, kao ?to ne mogu Srbi i Bo?njaci, Srbi i Hrvati... Odr?ava se stereotip koji ne odgovara realnosti.
*Ali, bilo je mnogo incidenata nakon kojih se Srbi ne ose?aju bezbedno?
Nije ih bilo mnogo poslednjih godina...
*Mislite na period posle martovskog nasilja 2004?
Da. I pitanje je kako su neki od incidenata inspirisani. Ostaje, na?alost, sve iza prve pri?e koja se dobije iz medija, nikad se to ne istra?i do kraja, ko stoji iza nekog doga?aja, napravi se halo-efekat i posle se sve zaboravi. ?iri se strah, ali smo mi u razgovorima sa kosovskim Srbima ?uli da taj strah brzo nestaje, pogotovu u urbanim centrima, tamo gde komuniciraju sa Albancima. I svi su svesni da treba zajedno da pre?ive. Postoji spremnost i Albanaca i kosovskih Srba da se tu ne?to uradi, naravno treba puno raditi na uspostavljanju dru?tva sa stabilnim institucijama i bilo bi dobro da Beograd bude konstruktivan. Da Srbi ostanu dole i da se pravi kop?a sa albanskom zajednicom na Kosovu.
Srbija, ?osi? i ljudska prava
*Gde je dokaz Va?e tvrdnje izre?ene u Briselu da Srbija ne prihvata koncept ljudskih prava. S druge strane, imamo tvrdnju Dobrice ?osi?a da ?e ?ljudska prava uni?titi srpski identitet.
Kampanjama protiv boraca za ljudska prava napada se sam koncept kao neoliberalan i anglosaksonski, prema tome nu?no kao koncept koji ubija srpstvo. I sada je najve?i dokaz da su zagovornici tih teza u pravu finansijska kriza, pa ?e se Zapad raspasti, nesta?e Amerika, kapitalizam i Evropska unija. I upravo takvim konceptom i analizom oni vide ?ansu da do?ekaju podelu Bosne i uzmu ono ?to je njihovo.
*Da ne ulazite tim stavovima u zamku stereotipa onih koje kritikujete, ima i u krugovima bliskim vlasti suprotnih mi?ljenja?
Re? je o praksi. Evo, kada je re? o manjinama koje su svuda neka mera demokrati?nosti dru?tva, etni?kim, verskim, politi?kim, kao i ranjivim grupama, one su konstantno na udaru i tu se vidi odnos vlasti prema drugom, druga?ijem. Srbija je svojim radikalnim nacionalizmom poslednjih dvadesetak godina isklju?ila manjine iz svoje politi?ke zajednice...
*Du?e vreme ova dr?ava ima zakon o manjinskim pravima koji uva?ava najvi?e evropske standarde?
Da, a kako se sprovodi. Kako su devedesetih pro?le manjine u Vojvodini, Sand?aku, na jugu Srbije. Podelili su islamsku zajednicu, izmislili vehabije, razvla?e ih po novinama, ne mogu ni?ta da im doka?u, pa pri?aju ?ta su hteli. Jer to je, u stvari, dokaz da su Srbi u Bosni ratovali protiv terorista, to je teza od 11. septembra.
*Mislite da je to nekakav udba?ki koncept?
Da. A u Vojvodini se jo? radi na etnifikaciji, Ma?ari jedini imaju potencijal da budu partner, Vojvodina se svela na srpsko-ma?arske odnose i ma?arska manjina je druga u svakom pogledu, verskom, etni?kom, jezi?kom. I tu se vidi odnos prema manjini koja se pod pritiskom nacionalizma i sama segregirala, kao i sve druge manjine. Hrvate ne mo?ete ni ?uti, nestali su sa nekih prostora (Hrtkovci, Srem, granica sa Hrvatskom), ove male manjine su na udaru asimilacije i nemaju potencijal da se suprotstave. Jako mnogo se govori o Dekadi Roma, a ovde je na delu rasizam usmeren protiv njih.
Kada je re? o manjinama, najva?nije je pitanje atmosfere, a dr?ava treba da stvara atmosferu u kojoj ?e se gra?ani ose?ati slobodno i bezbedno. A postoje razne desne grupe koje su povezane sa partijama i medijima i koje su dobile ogroman prostor i povezane su sa nekim dr?avnim strukturama. I onda se ka?e da njih ima malo. Pa, mo?da i nas ima malo, ali za?to mi nemamo toliki prostor. Imamo ga samo kad nas napadaju.
Srbija sebe opstruira
*Srbija ?ivi stereotipe poput Srbi ne mogu da budu rasisti, antisemite, genocidni ?
Su?tina je u tretmanu. Evo primera, na turisti?koj mapi Srbije nema nijedne lokacije gde se nalazi katoli?ka crkva. Ne rade sijalice u Zemunu samo na onom delu gde je katoli?ka crkva; mo?ete da ka?ete da ne radi osvetljenje ni pred va?om, ali manjina to ose?a.
U vreme Ko?tunice je promovisan kulturni model koji je u?asno etnocentri?an, nemamo reprezente manjina u ?kolama, kao da ne postoje. Nisu uklju?eni u identitet Srbije, njega je Ko?tunica reducirao na srpstvo i na pravoslavlje.
*Koji su drugi oblici kr?enja ljudskih prava koje je detektovao Helsin?ki odbor?
?itava ova anomija poga?a gra?ane, nemogu?nost pristupa sudovima i fer su?enja, pona?anje policije i ljudi u institucijama. Svi gra?ani Srbije su ugro?eni, pogotovu kada je re? o socijalnim pravima, na koje se gra?ani najvi?e ?ale kada do?u u na?u kancelariju. Politi?ke i gra?anske slobode su za njih u drugom planu.
*Vidite li nagove?taj ne?eg pozitivnog?
Vidim, u kulturnoj sferi, to se manifestuje kroz interes mladih ljudi jednih za druge, putovanja, i ostvarenja u filmu, pozori?tu, knji?evnosti. I to treba koristiti. A veliki je problem kako razbiti blokadu, jer je etno elita monopolisala sve institucije. Kako pri?i tome? Mislim da je ceo Zapadni Balkan trebalo da bude primljen u Evropsku uniju jo? ju?e i da treba da ima specijalni re?im. Jer, ovom blokadom se samo dalje uru?ava, uni?tava liberalni kapacitet u dru?tvu. Ne mo?e da bude ista snaga evropske dr?ave i zemlje koja ulazi u EU sa svojim patrijarhalnim i autoritarnim baga?om. Mora da se napravi neka razlika i Balkan mora odmah u Evropsku uniju.
*A s druge strane kritikujete Evropsku uniju kao nekog popustljivog razrednog stare?inu?
Evropska unija je pokazala nemo? da se nosi sa ovim prostorom, re? je o uru?avanju same dr?ave, neophodan je menad?ment sa kojim bi iskora?ila iz anomije. Mislim da je problemati?no to koliko Srbija ima kapacitete za tako ne?to, ionako je EU vu?e devet godina. I mislim da uslovljavanje nema nikakvog smisla. Ovde je zabrinjavaju?e to ?to Srbija sebe namerno opstruira, jer ne?e da da Mladi?a, ne?e da pristupi procesu integracije.
*Dakle, i dalje je na delu velikodr?avni projekat koji sve vi?e dobija karikaturalne oblike?
Izgleda ?udno, ali to je to. Za?to Srbija ne?e da da Mladi?a i Gorana Had?i?a? Zar su oni toliko va?ni da se celo jedno dru?tvo blokira? A videlo se prilikom hap?enja svih nacionalnih heroja da gra?ani nisu reagovali. Nacionalizam nije nestao, ali se pomerilo javno mnjenje, jer je ljudima va?no ?ta ?e da jedu, a ne to da li je Radovan Karad?i? u Hagu.
Ko je krvaviji
*Pred Me?unarodnim sudom pravde u Hagu su tu?ba i protivtu?ba u sporu Srbije i Hrvatske. Pro?lo je mnogo vremena od kraja balkanskih ratova, a nema sveobuhvatne istine o njima?
Nikad se jasno ne govori o agresiji na Hrvatsku. Hrvatska verovatno ne mo?e da doka?e genocid, ali mo?e da se ka?e ?ta je bilo. Srbija je svojim pona?anjem ovih godina dodatno izazvala sumnju kod regiona i zato se tu?be i pokre?u. Da se ponovo iznesu ?injenice i ka?e ?ta se desilo. U Srbiji se lako zaboravlja ?injenica da je 1991. u Hagu odr?ana me?unarodna konferencija pod okriljem EU, gde su date maksimalne garancije srpskom narodu u celoj biv?oj Jugoslaviji. Ponu?ena je jedna formula koja je bila modus vivendi za jugoslovenske narode, s ciljem da se o?uva jugoslovenski okvir. I to je bilo maksimalno re?enje koje su potpisali svi izuzev Slobodana Milo?evi?a, koji je mislio da ima JNA na svojoj strani. I dok je trajala konferencija, on je vodio rat u Vukovaru, Dubrovniku, na svim klju?nim ta?kama u Hrvatskoj. I onda je okupirao 30 posto te dr?ave i pozvao UN.
*Dr?avni vrh Srbije ni na koji na?in nije pokazao da je pro?itao presudu Me?unarodnog suda pravde u Hagu kojom je ta dr?ava progla?ena krivom za to ?to nije spre?ila genocid. Iako sramna za ovu me?unarodnu instituciju i opominju?a za dr?avu na koju se odnosi, ovde je samo proslavljena?
Od momenta kad su dobili presudu, sve se, ?tavi?e, kre?e u suprotnom pravcu. Slavi se i ponavlja da ?e ?istorija pokazati? ?ta se zapravo desilo. I okvir je 1941?95, jer ako oni dobiju Republiku Srpsku, ispada da su vodili rat za rekompoziciju Balkana, o ?emu govori Dobrica ?osi
AnaviSH 10/12/2019 08:34:44 Packers And Movers Bangalore Local Household Shifting Service, Get Free Best Price Quotes Local
https://packersmoversbangalore.in/
Novopazarski Sandžak, od turske rije?i Sancak, Sandžak, Санџак, naziv je za osmansku upravnu oblast, a izvorno znaaei bajrak (zastava), predstavlja podru?je koje se u užem smislu nalazi u Srbiji i Crnoj Gori,dok širi kontekst podrazumijeva dio Bosne i Hercegovine i Kosova. To je Sandzak
Info Sajta
cao.
•