?

Razlog za nadu

Indipendent u uredni?kom komentaru pi?e da bi bilo vrlo lako sa?initi spisak svega onoga ?to na londonskom samitu nije postignuto.

Uprkos velikim re?ima britanskog premijera Brauna i ameri?kog predsednika Obame, nije, na primer, usagla?en novi, koordinisani fiskalni stimulus za podsticanje globalne tra?nje, koja je u potpunom kolapsu.

U zavr?nom kominikeu ne pominje se ni ogroman globalni trgovinski disbalans koji je doprineo aktuelnoj krizi.

Uprkos svemu, bilo bi pogre?no zaklju?iti da je sastanak bio proma?aj.

On je tek jedna stanica na dugom putovanju, a ne krajnje odredi?te, kako se to uo?i samita preterivalo kada se skup najavljivao kao klju?an za dalji tok globalne ekonomije.

A to ?to je postignuto, ocenjuje uvodni?ar Indipendenta, daje razloga za nadu da smo, kona?no, na pravom putu.

Pozama?ni paket pomo?i

Gardijan, koji tako?e prime?uje da u Londonu nisu postavljeni temelji nekih korenitih globalnih promena, isti?e da je najavljeni paket pomo?i zemljama sa srednjim ili niskim prihodima zaista pozama?an.

Bogate zemlje su shvatile da je, koliko god da se one same nalazile u te?koj situaciji, linija fronta ove krize u isto?noj Evropi i drugim dr?avama koje su tek nedavno po?ele da se otvaraju prilivu stranog novca.

Aktuelna globalna kriza ima nekih dodirnih ta?aka sa velikom depresijom, no u Londonu usvojeni paket mogao bi da poslu?i kao osnov da se izbegne ponavljanje izolacionizma iz 30-tih godina pro?log veka.

Ovo je, ako ikada, bila prilika da se svet ujedini, ali to, upkos tvrdnjama Gordona Brauna, nije ostvareno.

Dva problema odre?uju kratkoro?nu budu?nost svetske ekonomije - opaka globalna recesija i kriza bankarskog sektora bez presedana.

Poruka sa samita G20 bila je, me?utim, da svaka zemlja te probleme mora da re?ava sama za sebe, nagla?ava Gardijan.

Neki va?ni koraci

Tajms prime?uje da je na ovom samitu mnogo toga postignuto, iako je ispunio samo niska o?ekivanja.

Ostaju podele oko pitanja na koji na?in treba re?avati finansijsku krizu.

Duboki jaz u globalnoj ekonomiji nije prevazi?en.

Izbegnuta je debata o klju?nom problemu - regulisanju bankarskog sektora, no to se, napominje list, moglo i o?ekivati.

Probleme bankarskog sektora na kraju krajeva ?e re?avati same banke.

Pa ipak, na samitu su napravljeni neki va?ni koraci kako bi se unapredila ma?inerija za pronala?enje izlaska iz ekonomske krize.

A sama ?injenica da je postignut bilo kakav sporazum, kako je to rekao premijer Braun, globalnoj ekonomiji da?e neophodno potreban kiseonik poverenja, zaklju?uje Tajms.

Evropska odbrana u okviru NATO

Fajnen?el tajms objavljuje ?lanak biv?eg generalnog sekretara NATO-a D?ord?a Robertsona u kojem on razmatra mogu?u poruku koju bi predsednik Obama mogao da prenese ameri?kim partnerima u tom savezu.

Barak Obama sti?e na samit alijanse, na kojem ?e biti obele?ena 60. godi?njica njenog osnivanja, nedelju dana nakon desete godi?njice od bombardovanja biv?e Jugoslavije.

Istovremeno, Francuska se ove nedelje, posle 43 godine, vratila pod vojnu komandu severnoatlantskog saveza.

Usred svih tih vojnih godi?njica Obama bi, smatra Robertson, od Evropljana trebalo da zatra?i da u?ine vi?e na planu bezbednosti, u zamenu za veliku protivuslugu, a to je obe?anje da ?e Amerika i ubudu?e biti tesno povezana sa evropskom bezbedno??u i prosperitetom.

Obama ne mo?e da tra?i da evropske zemlje pove?aju izdvajanja za odbranu, ali mo?e da zahteva da se taj novac preusmeri na odgovor na aktuelne pretnje, umesto da se tro?i, kako ka?e lord Robertson, na izgradnju muzejskih armija iz perioda hladnog rata.

Evropa na odbranu tro?i ogroman novac, no to se ne odra?ava na terenu.

Uz ?asne izuzetke, njena odbrana je uglavnom definisana hladnim ratom koji je davno pro?ao.

D?ord? Robertson u Fajnen?el tajmsu upu?uje i upozorenje evropskim politi?arima - ako svoje bud?ete ne budete koristili za stvarne potrebe odbrane, mogli biste na svojoj ko?i da osetite deo besa koji se sada usmerava na bankare.