Sve najave zamene kartica pratila je i napomena da je re? o ?isto preventivnoj meri. Stru?njaci govore o ?relevantnoj opasnosti?. Mediji prenose da su osetljivi podaci ukradeni od jednog partnera u ?paniji ? ali jo? uvek je nejasno ?ta to zapravo zna?i i kolika je opasnost da ljudima budu ?opelje?eni? ra?uni u bankama.

Najvi?e kartica su svojim klijentima zamenile banke ?Folks? i ?Rajfajzenbank? ? oko 60.000. Re? je o ?Viza? i ?Master? ? karticama. Sli?no su, sa ne?to manjim brojem kartica, postupile i ?Komercbanka? i ?Doj?e bank?. I ?Lufthanza? je povukla iz opticaja veliki broj svojih kartica kojima se prikuplja popust prema broju preletenih milja, jer te kartice tako?e mogu da se upotrebe kao kreditne kartice. Svi ka?u da je to samo preventivna mera i da niko nije pokraden, ali, dodatnih obja?njenja ? nema. Za mnoge je to dovoljan razlog za zabrinutost. Pogotovo u Nema?koj, gde najve?i broj ?tedi?a po navici uvid u svoje rashode ne sti?e odmah, ili, kako ka?e bankarski stru?njak Peter Emke:

?Nema?ke kreditne kartice su takozvane charge karte, ?to zna?i da se ?itav iznos koji je skidan obra?unava krajem meseca?.

Nedavno pohap?ena banda

Prevare sa kreditnim karticama su odavno unosan posao iza koga stoje dobro organizovane me?unarodne bande. Nedavno je uhap?ena osmo?lana banda isto?noevropskih hakera koja je sa interneta uspela da ?skine? podatke o velikom broju kreditnih kartica. Zatim su napravili kopije sa kojima su u 280 gradova ?irom sveta napravili ??tetu? od devet miliona dolara. U Nema?koj jo? nije bilo kra?a velikih razmera. To se donekle mo?e objasniti i pona?anjem vlasnika kreditnih kartica. Nema?ki bankarski ekspert Jakob Peters ka?e:

??Nema?ke ?tedi?e imaju vrlo razvijenu svest o kontroli. Uglavnom prate ?ta se de?ava sa ra?unom, a nema ni prebacivanja duga sa jedne kreditne kartice na drugu?.

I pored toga, sam vlasnik kreditne kartice gotovo da nema na?ina da se za?titi od kra?e njegovih podataka. Jer, kradljivci do podataka dolaze na samom izvoru: hakeri uspevaju da ?upadnu? u radnje na internetu. I u restoranima, hotelima ili samoposlugama, podaci nisu sigurni i mogu relativno lako da se kopiraju.

Dok se ne otkrije ?ta se ta?no desilo u ?paniji, kako je do?lo do kra?e podataka i koja partnerska firma je u pitanju, vlasnici kartica ni sa novim brojevima ne?e biti pametniji nego ?to su bili. Najbolja za?tita je i dalje ? da se kreditne kartice ni ne koriste.