Ako se u javnim ustanovama u Crnoj Gori ne bi rasipala energija, moglo bi se u?tedeti ?ak 50 odsto potro?nje koja je ostvarena u pro?loj godini, pokazalo je istra?ivanje o energetskoj efikasnosti koje su obavili eksperti ?Nema?kog dru?tva za tehni?ku saradnju? (GTZ). Kako su naveli, to je pre svega rezultat lo?eg energetskog menad?menta u Crnoj Gori, nebrige i neadekvatnog odr?avanja objekata.

Ambasador Savezne Republike Nema?ke u Crnoj Gori Peter Plate rekao je da se na bazi ovog istra?ivanja dobija prava slika o mogu?nosti u?tede energije u javnim institucijama u toj zemlji.

?Veliki broj zgrada tih ustanova ?e se naknadno sanirati sredstvima Svetske banke, a nema?ko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj upravo razmatra mogu?nost da stavi Crnoj Gori na raspolaganje dodatna sredstva za energetsku sanaciju oko 40 ?kola.?

To zna?i da Podgorica, samo po ovom osnovu, mo?e o?ekivati od Berlina pomo? u vrednosti od pet miliona evra.

Nema?ko dru?tvo za tehni?ku saradnju (GTZ)

?tednjom se smanjuje i uvoz

U crnogorskoj vladi su, ?ini se, svesni zna?aja tog pitanja, jer cene energije su u Crnoj Gori visoke i imaju stalan trend rasta. Ve? 30 godina se prakti?no ni?ta ne ula?e u izgradnju novih elektroenergetskih objekata, pa se tre?ina potrebne energije uvozi. Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujovi? ka?e da se projekat racionalnog kori??enja energije ve? sprovodi u 14 obrazovnih i u ?est zdravstvenih ustanova.

?U toku je uvo?enje sistema upravljanja energijom u javnom sektoru, tj. razvoj informacionog sistema za energetski menad?ment na nivou ministarstva, a predvi?eno je i dalje pro?irenje ovog sistema na lokalnom nivou.?

Klju?ni cilj projekta je podizanje svesti kod gra?ana Crne Gore o zna?aju energetske efikasnosti.

Nedavno istra?ivanje doma?instava pokazalo je da su njihovi najve?i izdaci za elektri?nu energiju od svih energenata koje koriste. Tri petine ispitanih u Crnoj Gori ne zna ?ta je energetska efikasnost, ali su iskazali spremnost da ugra?uju ?tedne sijalice, izolaciju i solarne kolektore. Kao najva?niji razlog za to naveli su nedostatak novaca.

Ina?e, SR Nema?ka je u proteklih devet godina ulo?ila u Crnu Goru oko 200 miliona evra, ?ime je ova dr?ava postala najve?i bilateralni donator Crne Gore.