Odblesak najstarijeg umiranja
Upisao Akica_ u 09/05/2009 20:50:39
Na osnovu odsjaja koji se pro?irio kosmosom izra?unato je da je jean od naranijih zvezda zgasnula pre 13 milijardi i 100 miliona godina, ?to su astronomi tek nedabvno opazili ? istina infracrvenim o?ima svemirskog teleskopa ?Svift?
Ostale vijesti
Slaba?an odsjaj ga?enja zvezde s po?etka vremena (i s kraja kosmosa) nedavno je na?as, posle 13 milijardi i sto miliona svetlosnih godina putovanja, stigao i do nas. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putuju?i brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je, otprilike, 9,6 biliona kilometara ili 9,6 hiljada milijardi kilometara). Zaprepa??uju?e daleko, zar ne?
Ne znamo kako ?ete vi, po?tovani ?itaoci (a i sam potpisnik) pojmiti neslu?eni i neshva?eni beskraj, ako ka?emo da je orija?ka prapotopska kresnica, koja se besomu?no vrtela (rotirala), zgasnula u velikim mukama ? besomu?nom razaranju (eksplozija) ? posle kojeg se sabila u na?em pogledu nedostupnu i nevidljivu ?crnu rupu?. Najgolemije, upravo, tako skon?aju kada isto?eno svoje (nuklearno) gorivo.
Astronomi su br?e-bolje sra?unali da se to zbilo 640 miliona godina nakon postanja, nazvanog ?Veliki prasak? (BigBang), u kojem se ? pre 13 milijardi i 700 miliona godina ? u strahotnom rasprskavanju ni iz ?ega (si?u?na ta?ka nepojamne gustine) za?eo svekoliki svemir. Stru?nim jezikom kazano, ubrzo posle ?mra?nog doba? (dark ages) koje je ? kako se pretpostavlja ? potrajalo 300-400 miliona godina. Zbog ?ega su ga prozvali ?kosmi?kim srednjim vekom?? Zato ?to se do tada ni?ta nije videlo, prve zvezde i galaksije zasijale su kasnije, na samom isteku sveop?te tmine i tmu?e ? neprozirnije od ma ?ega ?to biste zamislili.
Posle ?Velikog praska?, naime, vladala je nepregledna tama, nijedna zvezdana ?i?ka se nije videla u svekolikoj pomr?ini.Nakon 200 do 300 miliona godina atomi vodonika su se sjedinili i upalili tvore?i veoma sjajne plamte?e zvezde. Zasvetlele su kao svici u letnjoj no?i, iako jo? nije potpuno razja?njeno kako su izgledale.
I tada se, pod silovitim teretom gravitacije, u samu sebe uru?ila pradavna ?i?ka oda?ilju?i ogromne mlazove gama-zraka unaokolo koji su zapalili okolni kosmi?ki gas. Na osnovu odsjaja koji se pro?irio kosmosom izra?unato je kada se i gde to dogodilo, tako da sada znamo da smo videli ? istina infracrvenim o?ima svemirskog teleskopa ?Svift? ? najdalji blesak (i nebesko telo) ikad opa?en! U astronomskom opisivanju, uo?en je naknadni sjaj u trajanju od deset sekundi, ?iji ?crveni pomak? iznosi 8,2. Pre?a?nji naudaljeniji dostigao je 6,7. ?ta to, u stvari, ozna?ava?
?Crveni pomak? je ve?i ? mereno na logaritamskoj lestvici ? ukoliko je zvezda (ili galaksija) starija i udaljenija (ili obrnuto: ?to je broj manji, pojava je svetlija). Drugim re?ima, sjajnost opada s kvadratom razdaljine. Doga?aj se desio toliko daleko (i tako davno) da je nastanku na?e Zemlje prethodio vi?e od 8,5 milijardi godina!
Astronomi su, prema tome, posmatrali neobuzdani izliv gama-zraka, umiranje zvezde koja vi?e ne postoji, upaljene jo? u prvoj milijardi godina postanka kosmosa, u razdoblju ?rejonizacije?. Najpre su ga snimili ure?aji svemirske, a potom i nekoliko zemaljskih osmatra?nica upravljenik ka tom tom delu neba. ?Svift? ih je do sada zabale?io 120 (odaslat je 2004. godine), ali samo tri su bila iz najranije kosmi?ke mladosti, iz prvih milijardu godina postojanja. Za?to je to, uop?te, va?no?
Zato ?to su se u najranijem kosmosu zvezde retko stvarale, a jo? re?e su nestajale u izobilnom gama-zra?enju. Da bi se sastavila slika najranijeg kosmosa, neohpodno je prou?iti vi?e sli?nih rasprska vanja.
U godini obele?avanja ?etiri stole?a od prve upotrebe teleskopa, ?to je u?inio slavni Galio Galilej, bili smo svedoci smrti jedne od najranijih zvezda koja je veoma davno zgasnula.
Kao u vreme Divljeg zapada astronomi se utrkuju da ko?i? pobodu ?to dalje u kosmi?ki beskraj i tminu.