Blaga kaznena politika u Srbiji
Upisao Akica_ u 12/04/2009 23:54:43
Gotovo dve tre?ine osu?enih za trgovinu drogom u Srbiji dobilo je zatvorske kazne manje od propisanog minimuma. Ni?e kazne dobijaju i optu?eni za te?ka ubistva, kao oni koji su primili mito.
Ostale vijesti
Ni?u kaznu dobilo je vi?e od 75 odsto optu?enih za te?ka ubistva, kao i dve tre?ine onih koji su primili mito.
U ministarstvu najavljuju da bi usvajanjem novog Krivi?nog zakonika, novog Zakona o krivi?nom postupku i Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, kaznena politka mogla da bude o?trija a sudski postupak kra?i.
Vi?estruki napasnik, Igor Milo?evi? osu?en je 1992. godine za ?etiri silovanja na ?est godina zatvora. Maksimalna kazna za to delo je 15 godina. Po izlasku iz zatvora zlo?in je ponovio a mete su mu bile prodava?ice beogradskih butika.
Sud u ?ajetini, na godinu dana osudio je Petra ?i?ovi?a, voza?a koji je usmrtio glumca Milenka Zabla?anskog. Za takvo delo predvi?ena je kazna do osam godina zatvora.
Primer blage kaznene politike je i osmomese?na kazna za Aleksandra Mijalkovi?a, osu?enog za seksualno zlostavljanje dve devoj?ice. U tom slu?aju jagodinski sud mogao je da dosudi i do tri godine zatvora.
U Viktimolo?kom dru?tvu smatraju da takva sudska praksa uti?e na mali broj prijavljenih slu?ajeva nasilja u porodici i silovanja.
"Za ?rtve, to je prosto jedna jako lo?a poruka, jer one kada razmi?ljaju da li nekoga da prijave ili ne, odustaju od toga jer ne o?ekuju da ?e ne?to dobiti od tog prijavljivanja. S druge strane izvr?ioci prosto negde bivaju ohrabreni", smatra presednica Viktimolo?kog dru?tva Srbije.
Najve?i broj kazni ispod zakonskog minimuma
U slu?ajevima trgovine drogom najve?i broj kazni ispod zakonskog minimuma dosu?en kod te?ih oblika trgovine narkoticima, ?ak 87 odsto, dok je kod lak?ih oblika trgovine ni?u kaznu dobila polovina optu?enih.
Poslednje dve decenije ni?e kazne dosu?uju se i za te?ka ubistva pa je ?ak 76,5 odsto optu?enih dobilo kaznu ispod zakonskog minimuma.
Za silovanje ni?e kazne dobilo je gotovo 100 odsto optu?enih a za primanje mita ?ak 67 odsto.
Tokom pro?le godine 78 odsto optu?enih osu?eno je na uslovnu kaznu. Kao jednu od olak?avaju?ih okolnosti, ?ak i u slu?ajevima zlostavljanja sudije uzimaju to ?to prestupnik ima porodicu koju izdr?ava.
Nacrt novog krivi?nog zakonika predvi?a o?trije kazne dok bi novi zakon o krivi?nom postupku mogao da ubrza sudski postupak a sudije ?e, ka?u u Ministarstvu pravde ubudu?e kontrolisati i sankcionisati ukoliko je potrebno i Visoki savet sudstva.
"Prvi put postoje institucije koje mogu da sprovode jasan disciplinski postupak i kontrolu rada sudija koje dolaze iz samog sudstva, jer ?e postupak voditi disciplinski tu?ilac koji je i sam sudija", rekao je pomo?nik ministra pravde Slobodan Homen.
Homen je naglasio da ?e taj postupak biti potpuno izdvojen od vlasti i politike. U Ministarstvu pravde najavljuju da bi novim zakonom o krivi?nom postupku, kazne mogle da budu poo?trene, me?utim sudije ?e i dalje imati diskreciono pravo pri dono?enju presuda.