Srpski zatvori su toliko pretrpani, da vi?e ne poma?e ni montiranje kreveta na sprat. Po?etkom ove nedelje, ta?nije 22.
Srpski zatvori su toliko pretrpani, da vi?e ne poma?e ni montiranje kreveta na sprat. Po?etkom ove nedelje, ta?nije 22. januara, u njima je bilo sme?teno 9.910 ljudi, i pitanje je dana kada ?e kroz ulazna vrata kazneno-popravnih ustanova pro?i i desetohiljaditi osu?enik.
Sada?nje stanje se nimalo se razlikuje od onog koje je u svom nedavnom izve?taju za 2007. godinu konstatovao Komitet Saveta Evrope za borbu protiv torture. Napominju?i da ?postoje stvari koje su neprihvatljive?, Komitet od vlasti Srbije tra?i da najpre re?e problem pretrpanosti, koji je ozna?io kao alarmantan.
? U ustanovama za izvr?enje zavodskih sankcija realni kapacitet iznosi 6.000 mesta, a od 2003. godine do sada broj lica li?enih slobode se pove?ao za vi?e od 60 odsto. Za to vreme nisu izgra?eni zna?ajniji kapaciteti, a neke od zatvorskih zgrada datiraju jo? iz 19. veka. Najnepovoljnija je bila 2007. godina, kada smo morali da obezbedimo mesto za jo? 1.300 ljudi, ?to odgovara kapacitetu po?areva?ke Zabele. Neke analize Kancelarije Saveta Evrope pokazuju da bi Srbija, kao zemlja u tranziciji, mogla da ima oko 12.000 osu?enika ? ka?e za ?Blic nedelje? Damir Joka, na?elnik Odeljenja za tretman u Upravi za izvr?enje zavodskih sankcija.
Na pitanje ?ta Uprava, odnosno Ministarstvo pravde, preduzima da se sada?nje stanje koliko-toliko pobolj?a, Joka odgovara:
? Odlu?ili smo da izgradimo pet novih zatvora koji bi imali oko 2.000 mesta i krenemo u rekonstrukciju nekoliko postoje?ih. Do avgusta ove godine trebalo bi da bude zavr?en zatvor u Padinskoj Skeli za 450 osoba osu?enih na du?e vremenske kazne zbog te?kih krivi?nih dela. U njemu ne?e biti grupnog sme?taja, ve? ?e se u svakoj sobi nalaziti jedan do dva osu?enika. Nadamo se da ?emo ove godine po?eti izgradnju zatvora u Pan?evu i Prokuplju, a 2010. jo? u Kragujevcu i Kru?evcu ? iznosi Joka.
Ali, tesni zatvori nisu jedini problem.
Komitet za borbu protiv torture je, tako?e, konstatovao da u srpskim zatvorima nema nikakvih aktivnosti ili programa za rehabilitaciju. ?Ljudi su jednostavno stavljeni u zatvore i prepu?teni sami sebi, ?to ih obi?no kasnije vodi u kriminalitet?, izjavio je Mauro Palma, predsednik ekspertskog tima Saveta Evrope koji je sa?inio pomenuti izve?taj.
Joka ka?e da su i u ovoj oblasti uveli novine i da su umesto zastarelog koncepta, poznatog kao prevaspitanje osu?enika, po?eli da primenjuju iskustva zatvorskih sistema u razvijenim zemljama.
U nekim zatvorima ve? postoje odeljenja za odvikavanje od droga. Uskoro uvodimo i odeljenja za kontrolu besa, a ima?emo savetovali?ta za osu?ene zbog krivi?nih dela s elementima seksualnog nasilja, sa kojima ?e raditi timovi psihologa i psihijatara. Posebnu pa?nju poklanjamo sticanju kvalifikacija, kako bi ljudi posle izlaska iz zatvora bili obu?eni za neki posao ? od molerskog do pekarskog ? ka?e Joka.
| Sve vi?e mladih i narkomana |
?Zatvor u zatvoru? ?eka zakon
U krugu po?areva?ke Zabele izgra?ena je zgrada za sme?taj osu?enih za krivi?na dela organizovanog kriminala. Ovaj objekat, poznat kao ?zatvor u zatvoru?, mo?i ?e da primi od 120 do 140 ljudi. Me?utim, u njemu jo? nema zatvorenika jer se ?eka dono?enje posebnog zakona.
? Pripremili smo Zakon o izvr?enju kazne za krivi?na dela organizovanog kriminala, ali je on ?vezan? za izmene, odnosno dono?enje novog Zakonika o krivi?nom postupku. Sada razmi?ljamo kako da taj zakon, ipak, ?to pre primenimo u praksi i da to bude u skladu sa propisima ? ka?e Joka.