Svake godine, na stotine stranaca koji borave u Rusiji postaju žrtve nasilja ekstremisti?kih desni?arskih organizacija. Iako vlasti u Moskvi situaciju shvataju ozbiljno, ksenofobija zalazi u sve dublje pore ruskog društva.
„Izbegavajte da se kreaeete po gradu sami. Bilo kuda da se uputite, idite direktno i brzo, bez nepotrebnog zadržavanja. U autobusu, tramvaju ili metrou sedite što bliže voza?u. Najbolje je da putujete u periodu izme?u osam ujutru i pet posle podne.“ Ovi saveti, bolje reaei uputstva, kao da su pravljena za decu koja putuju bez roditelja. Ali nisu. Ovo su instrukcije upuaeene Afrikancima kada doputuju u Moskvu.
Afrikancima se preporu?uje oprez, posebno u moskovskom metrou
Me?u njima je i Manuel Tomas koga su napala osmorica Moskovljana. „Jednostavno su po?eli da se deru na mene – ’Crnjo, šta aeeš ti u Rusiji? Vrati se kuaei!’ I onda su po?eli da me guraju i udaraju. I niko nije prišao u pomoae. Ležao sam potom 4-5 sati na betonu, a padao je sneg. Preplašen sam.“
Ljudi sa crnog kontinenta prisutni su u Rusiji decenijama unazad. Ipak, od pada komunisti?kog režima, njihova pozicija u ovoj državi je znatno pogoršana. Roni Kumi iz Gane kaže da je svestan da nema svrhe tražiti pomoae. Za šest godina, koliko boravi u glavnom gradu Rusije, pretu?en je tri puta. „Jednom mi je majica bila sva u krvi. ?ovek koji mi je prišao rekao mi je da je najbolje da se vratim kuaei u Afriku. ‘Ja ti sigurno neaeu biti svedok ako zoveš policiju’, rekao mi je. ’Niko to neaee’.“
Napadi i na Azijate
Vadivostok i pogled na Kinu u daljini
I na drugom kraju Rusije, u Vladivostoku, grupa studenata iz Kine, izdvojena na košarkaškom terenu, ubacuje loptu kroz obru?. Iako su udaljeni samo šezdeset kilometara od svoje mati?ne države, Rusiju ne uspevaju da dožive kao svoj dom. A, kada se upuste u avanturu, rešeni da malo prošetaju gradom, daleko od sigurnih zidina univerziteta i košarkaškog terena, to ?ine isklju?ivo u grupi.
Desni?arske organizacije u Vladivostoku postale su aktivne u poslednjih nekoliko godina, podstaknute navodnom zabrinutošaeu zbog slabljenja privrede i sve veaeeg broja stranaca koji dolaze da žive u Rusiji.
Studentkinja iz Kine prepri?ava potresan doga?aj koji je zadesio njenog de?ka: „Njih desetorica su ga napali i polomili mu nos. Tek tako, bez ikakvog razloga.“ Ona kaže da je mladiae uspeo nekako da pobegne od besne rulje, ali i da je bio veoma uplašen dok nije došao do univerziteta.
Podaci kojima raspolaže „Sova centar“, organizacija koja se bavi istraživanjem rasizma i ksenofobije, svedo?e da je prošle godine u Rusiji zabeleženo 71 rasno motivisano ubistvo, a da je iz istog razloga povre?eno više od 300 ljudi. U centru navode da su Moskva i Sankt Peterburg najopasniji gradovi za ljude iz Afrike, centralne Azije i Kavkaza. Ipak, i pored ovoga, statistika kaže da je broj ovakvih napada zna?ajno umanjen – ?ak za treaeinu, u pore?enju sa 2008. godinom.
Aleksandar Verkovski, direktor ovog centra, kaže da policija i sudovi sada stvari shvataju mnogo ozbiljnije. On napominje da je policija dodatno poja?ala borbu protiv desni?arskih ekstremista i da je u poslednje izvršen veaei broj hapšenja.
Na sledeaeoj strani:
„Policija je nemo posmatrala napad“
Zakon je tu, ali…
Ruskim vlastima trebalo je malo više vremena da uvide urgentnost ovog problema. Godinama unazad, kriti?ari politike Kremlja isticali su da vlada u Moskvi više izlazi u susret ekstremnim nacionalistima, nego njenoj demokratskoj opoziciji.
Kišne 2006. godine jedna kap prelila je ?ašu. Tada su, u malom gradu Kondopoga, na severozapadu ruske regije Karelie, desni?arski ekstremisti izvršili smrtonosni pogrom nad vlasnicima restorana i drugih poslovnih objekata koje su vodili ljudi poreklom sa Kavkaza. Verkovski kaže da je tek taj doga?aj uzdrmao ljude u Kremlju, koji su to doživeli kao „politi?ku pretnju“.
Parole nacionalista: "Ti si Rus. Budi ponosan zbog toga"
Pravni okvir u ovoj oblasti regulisan je 2004. godine usvajanjem zakona, koji bi trebalo da omoguaei procesuiranje i pokretanje istrage o rasno, etni?ki ili religijski motivisanim zlo?inima. Ali, i ovoga puta pravo je više prisutno na papiru, nego u stvarnosti, o ?emu svedo?i Vinsent Elenija iz Nigerije. On je pretu?en tri puta, a jednom je, kako kaže, policija samo nemo posmatrala napad.
„Ništa nisu uradili za mene. Rekli su mi tada da sam ja pogrešio, da nije trebalo da izlazim kasno noaeu, i da je trebalo da pobegnem glavom bez obzira.“
Bez obzira na uložen napor sadašnjih vlasti, borba protiv rasizma i ksenofobije, ima mnogo dublje korene u politi?koj istoriji Rusije. Naime, kaže Verkovski, ova tabu tema je bila otvorena još u vreme autoritarne politi?ke klime. Tada su, zahvaljujuaei aeutanju politi?ara, mnoge ekstremisti?ke organizacije osetile da imaju podršku ruskog društva.
„Oni, koji ubijaju ljude, oseaeaju se pionirima narodnog pokreta“, kaže Verkovski.
Veaeina Rusa protiv stranaca
?ini se da su ekstremisti?ke ideje duboko usa?ene u razmišljanje ruskog društva. ?ak 55 odsto Rusa, svedo?i jedno istraživanje, „želi da stranci – naro?ito iz centralne Azije i Kavkaza – budu lišeni njihovih prava, ili ?ak deportovani“. Interesantno je da rusko društvo ima ovakav stav, buduaei da ruska privreda zavisi od jeftine radne snage koja dolazi upravo iz ovih krajeva sveta.
Probleme imaju i Kinezi
Robert Bronkoma, protestantski sveštenik u Moskvi, došao je na ideju o pokretanju medicinskog centra za zbrinjavanje u isto?nom delu Moskve, upravo usled u?estalih verbalnih i fizi?kih napada na ljude crne puti.
„Velikom broju Afrikanaca odbijena je medicinska pomoae. Veoma me je razljutila ta ?injenica. Zato smo pokrenuli ovaj centar kako bismo im pružili adekvatnu negu i pomoae.“
Mnogi bi napustili Rusiju, ali to ne mogu da u?ine dok ne završe sa studijama. Jedino preostaje da drže otvoreno ?etvoro o?iju i izbegavaju uplitanje u bilo kakve nevolje, kaže Bronkoma. On smatra da je nevolja i u tome što je njihov medicinski centar slabo prisutan u javnosti. Razlog je, kako i sam kaže, „rizik da i sami postanu mete napada zbog posla kojim se bave“.