Što manje migranata, to više rasizma
Demonstracije u Belgiji protiv rasizma
U Poljskoj i Ma?arskoj je, na primer, desni?arski populizam posebno jak, iako postoji malo interkulturnih kontakata. I na primeru nacionalisti?ke partije Flams Belanga u Belgiji pokazalo se da neprijateljstvo prema strancima nailazi na plodno tlo tamo gde ima malo kontakata izme?u domaaeeg stanovništva i pridošlica, kaže Andreas Cik, istraživa? na institutu za interdisciplinarno prou?avanje sukoba i nasilja na univerzitetu u Bilefeldu.
„Stvarno je u porastu broj pristalica partije Flams Belang u regionima, u kojima živi relativno mali broj migranata. U regionima u kojima živi velik broj migranata, podrška desni?arskom populizmu nije posebno jaka“, kaže Cik.
Desni ekstremisti u Ma?arskoj
Slu?aj Švajcarske
Prema oceni istori?ara Damira Skenderoviaea iz Friburga, i Švajcarska ima sli?no iskustvo: „Kada je re? o inicijativi protiv izgradnje minareta imali smo situaciju da je u regionima, gde ne žive muslimani, odbijanje bilo najveaee“, kaže Skenderoviae. Prema njegovim re?ima, to se u Švajcarskoj veae pokazalo i u najnovijoj istoriji. Naime, u vremenu izme?u dva rata, najintenzivnija je bila rasprava o preplavljivanju Švajcarske strancima.
Anete Kane, predsedavajuaea u upravi zadužbine Amadeu Antonio, koja je veoma angažovana u borbi protiv rasisti?kog nasilja, ovako to rezimira: „Da bi neko bio rasista, nisu potrebni migranti“.
Me?utim, populisti?ki pokreti rado govore o problemima koji izrastaju iz migracije, a to je na primer nezaposlenost.
Migranti u Berlinu
Zakon o jednakom postupanju prema svima, trebalo je da u Nema?koj poboljša situaciju. Uprkos tom Zakonu, svakodnevno se govori o diskriminaciji na radnom mestu ili pri iznajmljivanju stana.
Posebno su diskriminisani muslimani, najviše Turci, zatim crnci, ali i Sinti i Romi, kaže Gudrun Holgersen iz Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije.
„Rasisti?kom nasilju posebno su izložene tamnopute osobe. One nam ?esto govore o tzv. No-go oblastima u nekim saveznim pokrajinama. Tamo izbegavaju da idu, bilo same ili u grupama“, kaže Holgersenova.
Godine 2006, u Nema?koj je stupio na snagu zakon o jednakom postupanju. Nešto kasnije je otvorena i državna Centrala za borbu protiv diskriminacije. Oko 600 osoba, koje su se zbog svog etni?kog porekla oseaeale diskriminisano, obratilo se do sada za pomoae.
„Neravnopravnost se posebno primeaeuje u oblasti ’zapošljavanje i zanimanje’“, kaže Kristine Liders, šefica Centrale za borbu protiv diskriminacije. „U jednom nema?kom preduzeaeu, jedan muškarac iz Azije koji je radio kao instruktor, trebalo je da izgubi posao jer je preduzeaee radije želelo nema?ke radnike. Tek kada smo se mi umešali, sve strane za sebe su pronašle najpovoljnije rešenje“, kaže Lidersova.
Kristine Liders isti?e da se nešto može promeniti tek ako se pogo?ene osobe obrate Centrali za borbu protiv diskriminacije ili nadležnim institucijama koje aee im objasniti situaciju i njihova prava.
Integracija
Poboljšanje kroz objašnjenje, to je iskustvo i Tomasa Bekera. On je koordinator savezne kampanje koja treba da rasvetli poslodavcima pravnu situaciju i pravo stanje stvari kod osoba stranog porekla.
Desni ekstremisti u Nema?koj
„Bilo je o?igledno da smo imali velike probleme da mobilizujemo preduzeaea na u?estvovanje u kampanji, ali to se 2008. promenilo. Deset odsto od 250 projekata uklju?eno je u mešovite firme. Treba reaei da tome doprinose demografski razvoj, nema?ko društvo aee biti sve starije, ali i manjak stru?njaka. Kada je re? o zanatima, mislim da je tu veae došlo do promene na?ina razmišljanja“, kaže Beker.
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku finansira i programe za uklju?ivanje azilanata u tržište rada. To doprinosi i ja?anju jezi?kih kompetencija ljudi stranog porekla. Sve to zajedno poboljšava proces integracije. Ipak, ima i drugih formi diskriminacije, kaže Kristine Liders.
„Na primer kada migranti žele da iznajme stan ili kada se zabranjuje muškarcima arapskog porekla da u?u u diskoteke ili fitnes klubove. Taj oblik diskriminacije naj?ešaee je uslovljen predrasudama. Na tome treba poraditi.“
Posredovanje
Ipak i sudovi su na potezu. Evropski sud pravde, kada je re? o diskriminaciji, veae se pokazao i dokazao u praksi, naglašava Liders. Iako je primetno mnogo manje slu?ajeva pred sudom gde je neka od strana stranog porekla, primera ima. Liders isti?e aktuelnu presudu Suda u Kelnu.
„Sud je odlu?io da se jednom afri?kom paru, koji je tokom termina za razgledanje stana bio suo?en sa rasisti?kim opaskama, isplati obešteaeenje od 5000 evra.“
Centrala za borbu protiv diskriminacije želi da proširi opseg svog delovanja, posebno u oblasti posredovanja izme?u sukobljenih strana. Ponude bi ubuduaee trebalo da budu dostupne i na internetu i to na više jezika: ruskom, turskom, poljskom, arapskom i francuskom.