Poku?aj da se Srbija uvede u tokove po?tovanja me?unarodnih standarda u za?titi autorskih prava ne ide ba? glatko. Sude?i prema medijskoj pa?nji, najkomplikovanija situacija je u oblasti za?tite muzi?kih prava, gde postoje i najve?i otpori. Sokoj, organizacija muzi?kih autora Srbije, predmet je brojnih kritika koje se uglavnom svode na zahteve da se preispita postoje?i tarifni sistem. Unija poslodavaca Srbije je zbog toga tokom pro?le godine pretila da ?e vlasnici ugostiteljskih objekata prestati da pla?aju naknade za kori??enje muzike.
Radio televizija Srbije (RTS) ta prava jednostavno ne pla?a Sokoju ve? tri godine, i zbog toga se vodi i sudski spor. U ?itav slu?aj se uklju?ila i me?unarodna organizacija za za?titu prava autora i kompozitora CISAC. Predsednik te organizacije Robin Gib (Robin Gibb), ?lan poznate grupe Bi D?iz (Bee Gees), obratio se i srpskom premijeru Mirku Cvetkovi?u pismom u kome mu skre?e pa?nju da RTS ne po?tuje autorska prava i da ?e to ?koditi Srbiji na putu pribli?avanja Evropskoj uniji.
Neki bi jednostavno da ne plate ni?ta
U Sokoju obja?njavaju da se autorska naknada svuda u svetu, pa i u Srbiji, pla?a procentom od prihoda emitera, dakle radio i TV stanica. Druga vrsta naknade se pla?a pau?alno, na osnovu kapaciteta, i te principe je Srbija potvrdila i svojim zakonskim aktima. Od pre dva meseca, kada je zakon promenjen, forsira se princip pregovaranja izme?u korisnika i vlasnika autorskih prava. Sokoj na taj na?in ne mo?e jednostrano da postavi procenat od prihoda, ve? se do toga dolazi pregovorima, ka?e za Doj?e Vele Aleksandar Kova?evi?, direktor Sokoja. Problemi nastaju jer ni takva re?enja ne zadovoljavaju pojedine korisnike, ka?e Kova?evi?:
?Su?tina osporavanja je u potpuno proizvoljnom odre?ivanju korisnika iz okvira Unije poslodavaca, ili RTS-a, ili SOS kanala, ili sporadi?no ?ete na?i neke druge korisnike, koji ipak u su?tini smatraju da ne treba da plate ni?ta. Smatraju da su, jednostavno, ugro?eni u svom poslovanju, da je ekonomska kriza? ako je ikako mogu?e da im se nekako otpi?e i porez i sve ostalo ili ne?e da plate ? li?no tako do?ivljavam te zahteve.?
Nedore?eno zakonodavstvo
Nepo?tovanje autorskih prava u Srbiji je kulminaciju do?ivelo tokom devedestih godina, i te posledice se ose?aju i danas, ka?e za Doj?e Vele Rodoljub Stojanovi?, direktor Ricom publishing-Universala. On ka?e da je srpsko zakonodavstvo u ovoj oblasti nedore?eno. Sve primedbe koje se sada upu?uju na adresu Sokoja trebalo bi uputiti Zavodu za intelektualnu svojinu, koji bi trebalo da bude kontrolor ?itave oblasti regulisanja autorskih prava, uklju?uju?i i tarifiranje, ocenjuje Stojanovi?:
?Mislim da je Sokoj tu samo izmanipulisan i stavljen u prvi plan. Maltene je razapet izme?u korisnika i javnosti: da li su u pravu ili nisu. Samim tim, kada imate tako veliki korpus kao ?to su korisnici, a danas su svi korisnici muzike, javnog emitovanja i izvo?enja, jednostavno imate veliki otpor da li, i kako, i kome treba platiti autorska prava.?
Problem sa EU zbog Radio televizije Srbije
Zbog RTS-a, dr?ava ulazi u problem?
Aleksandar Kova?evi? skre?e pa?nju na ?injenicu da ?e se Srbija zbog nepo?tovanja zakona od strane RTS-a suo?iti sa problemima i na me?unarodnom planu:
?Mi smo ovog prole?a vrlo izvesno tema i na Evropskoj komisiji. Ja se stoga nadam da ?e se u vrlo skorije vreme situacija sa RTS-om re?iti, jer mislim da nimalo ne bi bilo prijatno dr?avi Srbiji da ne?to tako neobja?njivo do?e u situaciju da obja?njava. Za?to je jedina zemlja na svetu, ?to stoji i u pismu Robina Giba, i jedini slu?aj u istoriji, da javni servis, organizator Eurosonga, nema regulisana muzi?ka prava.?
Za primedbe Udru?enja poslodavaca Srbije smo saznali iz medija, isti?e direktor Sokoja. On ka?e da su obaveze jednog manjeg kafea, ili recimo frizerskog salona, prema Sokoju 500 dinara mese?no i da je na javnosti da proceni da li je to mnogo ili malo. Rodoljub Stojanovi? ima i konkretan savet za male privrednika koji misle da previ?e pla?aju ovu vrstu da?bina. Oni bi sa svojim zavr?nim ra?unom trebalo da se obrate Sokoju, jer se u praksi pokazalo da se tarife automatski koriguju prema podacima o poslovanju.