Reforma pravosu?a, neuspe?an izbor poverenika za ravnopravnost, dr?avna revizija ? samo su neki od primera koji su u proteklom periodu ponovo ukazali na slabu kontrolu institucija u Srbiji. Poslednji primer je saznanje da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) mo?e bez naloga suda da prikuplja podatke o tome ko sa kim, kada i koliko razgovara telefonom, kao i da prati i-mejl komunikaciju.

I na tom primeru se vidi da ?e vlasti u?initi sve ?to mogu kako bi ?to vi?e odlo?ili kona?no stavljanje tajnih slu?bi pod kontrolu, ka?e za Doj?e vele Bogoljub Milosavljevi?, profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu. On ka?e da je ta oblast samo polovi?no ure?ena tokom proteklih desetak godina.

?Prosto i slu?ba i poslenici vlasti odga?aju momenat zavo?enja potpune i efikasne kontrole, i o?igledno ?e to da bude ?injeno sve dok se ne stvori taj neki sna?an pritisak javnosti za obezbe?enje kontrolnih mehanizama. Dakle, i na normativnom planu je to polovi?no, treba ipak doneti novi zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji bi to pitanje do kraja uredio, a i ono ?to ina?e postoji i ?to je predvi?eno od kontrolnih mehanizama, slabo funkcioni?e.?

Institucije popularne kao NATO

Institucije koje bi trebalo da se bave za?titom zakonitosti na dnu lestvice institucija od poverenjaa

Institucije koje bi trebalo da se bave za?titom zakonitosti na dnu su lestvice institucija od poverenja. Da to nije neki proizvoljan utisak svedo?i i Sr?an Bogosavljevi?, direktor Strated?ik marketinga. Tri stuba demokratije sudstvo, parlament i vlada u?ivaju izuzetno nisko poverenje:

?To je poverenje koje se meri sa poverenjem u, na primer, NATO, ili Ameriku, koji tradicionalno stoje jako nisko. One se vrte u rasponima od 5 do 15 procenata podr?ke, i dakle nijednog trenutka nismo imali poverenje koje bi bilo adekvatno izbornom rezultatu. Jer, o?ekujete na osnovu izbornih rezultata da to poverenje bude bar 30 procenata, ali to se nikada nije desilo. I to nisko poverenje je jako stabilno tokom proteklih godina.?

Kontrole institucija nema bez pritiska

Vlasti ina?e odugovla?e kada je re? o uvo?enju bilo kojih nezavisnih, kontrolnih institucija, prime?uje Milosavljevi?. Srbija stoga ne?e dobiti efikasnija kontrolna tela ukoliko to bude zavisilo samo od politi?ara, ka?e Milosavljevi?.

?Kontrolne institucije su ipak ljudi ?iji polo?aj zavisi od volje politike. One su po slovu zakona nezavisne, ali tu nezavisnost ipak treba razumeti uslovno, nije to neka prava, puna nezavisnost. Tako da bi tu sigurno jedan od velikih doprinosa morao da bude doprinos javnosti u ja?anju kontrolnih institucija, uz neku praksu i navike koje se sti?u vremenom. I mo?da je jo? potrebno ne?to ?to bi se nazvalo nekakvim spoljnim pritiskom, ili nekakav spolja?nji podsticaj da se ta kontrola doslednije zavede.?

Gra?ani i mediji su na neki na?in demoralisani, jer se afere zavr?avaju bez epiloga. Upravo zbog toga oni samovolju institucija posmatraju kao ne?to normalno, upozorava Milosavljevi?, i prakti?no ih ni?ta vi?e ne mo?e iznenaditi. Ilustracija takvog stanja je priznanje ministarke finansija Diane Dragutinovi? da ne zna gde se godi?nje tro?i 130 milijardi dinara iz bud?eta, i da to pro?e bez ikakvih posledica, skre?e pa?nju Milosavljevi?.